„Tržišta su trenutno šokirana izlaskom Britanije iz EU i ona se posle prvog šoka polako vraćaju, ali se narednih dana može očekivati da će cifre i dalje biti u crvenom“, rekao je za Sputnjik ekonomista Miroslav Prokopijević. On, međutim, napominje da je EU pred promenama koje će trajati duži vremenski period meren godinama.
Kraj za ovakvo proširenje EU
Istraživač Instituta za evropske studije smatra da izlazak Britanije iz EU za Srbiju znači okončanje procesa proširenja kakvim ga do sada znamo.
„Dalji pregovori o pristupanju Srbije EU zavisiće od raspleta u samoj Uniji koji je sada nepredvidiv, ali ovo je dosta loš znak o tome šta bi moglo da se dešava u budućnosti“, ocenio je Prokopijević.
EU, dodao je on, prvo treba da vidi šta će sama sa sobom, kako će i da li će funkcionisati. To, prema njegovom mišljenju, neće moći da se dogovori tako lako jer 27 zemalja ima jako mnogo različitih interesa.
„Za privredu EU ovo je, takođe, udarac kao i za valutu, a za ekonomiju Srbije to je udarac u smislu izvoza jer je tržište Unije najveće koje Srbija ima“, rekao je Prokopijević za Sputnjik.“
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, takođe smatra da će izlazak Velike Britanije iz EU imati loše posledice po Uniju kojom će, izvesno je duvati neki novi vetrovi zbog čega će jedan broj zemalja biti protiv njenog proširenja.
Po oceni Savića, „bregzit“ neće imati bitniji uticaj na Srbiju koja je još daleko od EU, kao ni na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije i EU u kojoj je Britanija bila malo zastupljena.
Novi vetrovi, ili početak kraja EU
„Evropska unija već neko vreme nije ono što je bila u većem delu svog postojanja, pretvorila se u okoštalu birokratsku tvorevinu. Kako god bio tumačen izlazak Britanije iz EU, objašnjenje je jednostavno — EU više nije po meri svojih članica“, kaže Savić za Sputnjik.
On smatra da će „bregzit“ ohrabriti i neke druge članice, ako ne na razmišljanje o odlasku iz EU, onda barem o stvaranju drugačijih odnosa među članicama EU.
„Ovo je, ne mogu da kažem početak kraja EU, ali u svakom slučaju nekih drugačijih vetrova koji će duvati u EU. Naravno, može se desiti i scenario da Nemačka preuzme potpunu kontrolu nad celom Unijom, a to će samo ubrzati raspad EU i imati nesagledive posledice“, smatra Savić.
Izlazak Britanije će imati posledice i na ostali deo sveta, ali ne tolike koliko smatraju neki analitičari, jer sa niskim nivoom konkurentnosti, sa nedovoljnim nivoom tehnološkog razvoja, sa okoštalom birokratskom strukturom u kojoj proces dogovaranja i donošenja odluka traje beskonačno, EU, ocena je profesora, „nije toliko važna za svet“.
Što se Srbije tiče, ona je, kaže Savić, veoma daleko od članstva u EU, šta god ko mislio o tome, a sada možemo da očekujemo dodatne probleme i pritiske velikih zemljama, a još više od suseda.
On misli da će više od „bregzita“ Srbiju pogoditi pritisci koje će trpeti u vezi sa Kosovom i Metohijom.
Što se ekonomske dimenzije problema tiče, „bregzit“ neće ozbiljnije uticati na našu spoljnotrgovinsku razmenu sa EU jer je naš najveći partner u Uniji Nemačka, dok je spoljnotrgovinska razmena sa Britanijom zanemariva.