On je, u obraćanju Savetu bezbednosti UN, na sednici posvećenoj Kosovu, rekao da je za prevazilaženje tog zastoja u dijalogu potrebno jače prisustvo svetske organizacije u Pokrajini.
Prema njegovim rečima, pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom iznelo na površinu i jače pozive za ujedinjenje svih albanskih zemalja i stvaranje „velike Albanije“.
Čurkin je takođe rekao da se razvlači početak rada Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, „traže se izgovori“, da bi se „identifikovali i neutralisali svedoci“.
„Skrećemo pažnju na to da je Kosovo ’siva zona‘ u Evropi, ne samo za organizovani kriminal već i za islamiste“, rekao je Čurkin, podsećajući da se na Kosovu regrutuju i odatle šalju borci za DAEŠ.
Čurkin je takođe podsetio da su oko Crkve Hrista Spasa u Prištini, „koja je mogla biti simbol verske tolerancije“, vršena iskopavanja da bi se našli navodni posmrtni ostaci ubijenih Albanaca, i da, kao što se i očekivalo, ništa nije nađeno.
Čurkin je, takođe, ocenio kao neprihvatljive izjave Prištine da je Misija UN na Kosovu instrument ruskog uticaja i dodao da to smatra napadom na Unmik i UN.
On je takođe skrenuo pažnju da u izveštaju Unmika nije spomenuta „epizoda“ u kojoj je ruski ambasador u Beogradu prilikom posete Kosovu tražio sastanak sa komandantom Kfora, ali da on za to nije našao vremena.
Čurkin je podsetio da su snage NATO-a na Kosovu na osnovu rezolucije UN.