Posle raspada SSSR-a građani zemalja-članica, osim malog broja dobitnika, našli su se u velikim problemima, a neke zemlje i danas vuku repove raspada velike države.
Najbolji primer za to je Ukrajina, jer građani te zemlje nisu srećni, kaže politički filozof Dragoljub Kojčić. On smatra da je podela SSSR-a mogla da izgleda drugačije.
„Ovih dana Juščenko je izjavio da je preko 70 odsto građana bilo za tesnu saradnju sa Rusijom, međutim, danas posle svega što se desilo na Majdanu, lako je zapaliti svet, jedna reč može da zapali svet. Period Gorbačova je najnetalentovaniji period u istoriji ruske kulture. On nije shvatio da su postojali mehanizmi da se sačuva država u celini ili da se republike raziđu na drugačiji način. To nije bio samo patent SSSR-a, to se dogodilo i kod nas“, kaže Kojčić.
On smatra da je dvadeset pet godina od takozvanog avgustovskog puča 1991. godine Rusija na sjajnom putu da povrati mesto koje joj pripada na globalnoj sceni, ali da nažalost odnegovani tabloidni mentalitet čini da uvek vidimo samo negativne strane.
„Ako bismo danas pravili politički, kulturni, sociološki bilans, mislim da je Rusija daleko otišla i da je postigla veoma visoke rezultate. Nažalost, novine se prodaju zahvaljujući crnim vestima, okršaj u Pridnjestrovlju, konflikti sa Turskom, strahovi Poljaka i baltičkih zemlja. To je sve sekundarno. Rusija je zemlja sa velikom perspektivom“, kaže Kojčić.
Kada su u pitanju odnosi Rusije i Srbije posle raspada SSSR-a, istoričar Goran Miloradović sa Instituta za savremenu istoriju podseća da su oni umnogome određeni državnim udarima na obe strane. Sve je počelo Majskim prevratom 1903. godine, kada je promenjena spoljna politika Srbije, a dalje ih je diktirao raspad SSSR-a, odnosno raspad Jugoslavije.
Kakav će položaj Srbije u svetu i u odnosu na Rusiju biti u budućnosti „ne zavisi samo od nas“, ocenjuju sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ i podsećaju da je na šahovskoj tabli sveta mnogo igrača, a da je Srbija među manje moćnima.
„Ovde na Balkanu mi smo na jednoj velikoj raskrsnici i treba da pratimo šta se oko nas dešava, a u toku su burne promene za koje ne znamo kada će i na koji način da se završe“, kaže Goran Miloradović.
„Moramo imati u vidu da su države NATO-a svuda oko nas, a da mi ne vodimo takvu politiku, nije nam u interesu. To smo više puta saopštili na raznim državnim nivoima, to je ono što Rusima u ovom trenutku odgovara. Kako će se stvari dalje odvijati ne zavisi samo od nas, već od toga koliku će vitalnost pokazati Alijansa i Evropska unija i u kojem pravcu će se pružati interesi obnovljene ruske moći. Još se ne zna u kojem ćemo trenutku mi postati važni, ali sa sigurnošću možemo reći da bez obnove ruske moći neće biti prostora ni za Srbiju“, kaže Miloradović.
On dodaje da se ruska moć obnavlja, ali da je to proces koji će dugo trajati. Tako velika sila nije propala brzo i lako, pa ne može na taj način ni da se obnovi. Ono što daje garancije za uspeh je nuklearni potencijal Rusije.
„Oni vrlo dobro znaju gde su i kakvi su im interesi, ali ima i drugih igrača, Rusi takođe moraju da gledaju šta se dešava. Nisu ruski potencijali neiscrpni, njihova moć nije bezgranična. Oni su do sada od svih velikih igrača sa vrlo ograničenim resursima i potencijalima jako mnogo postigli, najviše. Puno više nego neke veće i imućnije države“, kaže Miloradović.
Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ podsećaju da se politika SAD u ovom trenutku ne razlikuje mnogo od one u vreme Sovjetskog saveza, da SAD i NATO pokušavaju da naprave nekakvu vrstu sanitarnog kordona prema Rusiji, rehabilituju kvislinške i fašističke pokrete iz Drugog svetskog rata od Poljske, preko Ukrajine, do Hrvatske, pa čak i u Srbiji.
Njih spaja činjenica što su svi bili protiv komunizma, a komunizam se izjednačavao sa Rusijom, što je i danas slučaj. Dešavanja u zemljama povezanim netrpeljivošću prema Rusiji teško da mogu da joj stanu na put, jer današnja Rusija je demokratska zemlja, zaključuju sagovornici Sputnjika.
