Politički analitičar sa Univerziteta u Ankari Ilhan Uzgel kaže za Sputnjik da odluka o izručivanju Gulena direktno zavisi od toga da li je njegov ostanak u SAD i dalje u interesu Vašingtona.
„Gulen je adut u rukama SAD. Ankara toliko insistira na ekstradiciji da bi SAD mogle da ga iskoriste kao predmet trgovine, čak i ako je Gulen već pao u nemilost Vašingtona. SAD ga neće tek tako vratiti u Tursku, nego će prvo postaviti Ankari određene uslove. Mislim da će se to desiti upravo tokom Bajdenove posete. Lično mislim da SAD više neće braniti Gulenove interese. Ukoliko je, prema mišljenju američkih zvaničnika, Gulen već odradio zadatak, onda bi SAD mogle da ga vrate u Tursku ili da pošalju u neku drugu zemlju. Trebalo bi imati u vidu da se aktivnosti Gulenove organizacije na svode samo na Tursku, već i na druge zemlje.
Ilhan Uzgel ističe da će turski i američki zvaničnici pregovarati i o sirijskom pitanju.
„Sada se postavlja veliko pitanje hoće li Turska dozvoliti korišćenje baze Indžirlik ruskim avionima. Ne mislim da će Ankara doneti takvu odluku, jer ova baza ima i simbolički značaj, to jest od nje zavise tursko-američki odnosi, kao i položaj Turske unutar NATO-a. ’Zeleno svetlo‘ za Rusiju bi moglo da bude protumačeno kao poruka da ’Turska menja pravac‘, i to bi izazvalo zabrinutost Zapada“.
Prema rečima Uzgela, Turska je nepromišljenom politikom prema Siriji samu sebe saterala u ćošak.
„Ukoliko Ankara bude sarađivala sa SAD, ona će biti na drugoj strani u odnosu na Moskvu i Damask. Ali treba primetiti da, kao prvo, SAD već ne insistiraju na Asadovom odlasku sa vlasti, barem ne u tolikoj meri. To bi moglo da znači da su SAD već postigle dogovor sa Moskvom po tom pitanju. Kao drugo, Amerika ima samo jedan oslonac u Siriji, a to su Kurdi iz Partije demokratskog saveza. Ali, prema mišljenju Ankare, ova stranka je ogranak Radničke partije Kurdistana, koju Turska smatra terorističkom. Ova dilema još nije rešena“, zaključuje turski analitičar.