On je ipak uveren da će naučnici pronaći motiv da se dodatno zainteresuju za taj problem.
Otvarajući Kongres, Nikolić je rekao da su promene u svetu stalne, ali da se ne dešavaju uvek na dobrobit čovečanstva, te da je upravo „takav pokušaj samoproglašene republike Kosovo da postane članica Uneska, a srpsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, koja najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata pripiše narodu kome ne pripada“.
„I što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama ruše i skrnave“, istakao je Nikolić na svečanosti i naveo da se i po izveštaju Uneska četiri srpska manastira iz vizantijskog perioda na tom prostoru nalaze na listi ugrožene svetske kulturne baštine.
„Ugrožene od onih koji se preporučuju da je čuvaju“, primetio je predsednik.
Zato je, kako je rekao, njegova dužnost i obaveza da, kao predsednik Srbije i kao čovek, podseti na ogrešenja o naučnu istinu i činjenice.
„Uveren sam da ćete, kao naučnici posvećeni svojoj struci i istini, svakako pronaći motiv da se još više zainteresujete za dvojako ugroženu srpsko-vizantijsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije — neistinama i pokušajem falsifikovanja istorijskih činjenica, ali i ugroženu doslovno do fizičkog uništenja“, poručio je Nikolić.
On je dodao da u suprotstavljanju takvom kontekstu prepoznaje ulogu naučne misli i čestitosti, odnosno njihovu ulogu.
Predsednik Srbije je takođe istakao i da sve govori ne samo iz isključivo srpskog ugla, već zbog uvida u širu sliku, poučen istorijom Vizantije i njenim slomom.
Srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji, naglasio je, ne pripada samo jednom vremenu i samo jednoj generaciji, već pripada svima i zauvek, pripada čovečanstvu.
Na Kosovu se, prema njegovim rečima, ne čuva samo srpska, već i evropska kultura, svetsko pamćenje, važan deo vizantijskog nasleđa čovečanstva.
„To, između ostalog, znači pravo Srbije kao punopravne članice Uneska da čuva svoje nasleđe stvarano po vizantijskom modelu i njegovim izvornim načelima. Molim vas da nam pomognete u nošenju tog časnog krsta“, rekao je Nikolić.
On je upozorio da će problem koji danas izgleda samo kao srpski, sutra biti problem neke druge, pa treće, pa ko zna koje zemlje iz kruga vizantijskog sveta i njegovog nasleđa.
„Svedoci smo da se na mnogim stranama atakuje na same temelje očuvanja vizantijskog i hrišćanskog identiteta, a to znači i na neke od najznačajnijih kulturnih vrednosti mediteranskog i bliskoistočnog sveta. Vi ste, pre svih, svesni značaja tih pitanja koja se postavljaju pred naučnu svetsku javnost“, rekao je on.
Nikolić je dodao da se na stavove vizantologa i njihove odgovore oslanjaju svi kojima je misija, ili bi bar to trebalo da bude, da kreiraju političke puteve okrenute ka budućnosti i njenim izazovima.
Poželevši dobrodošlicu učesnicima Kongresa, Nikolić je rekao da Beograd, vizantijski Singidunum, ponosno baštini vizantijsko nasleđe, te da se u savremenim državnim simbolima Srbije, na grbu i zastavi, vizantijsko nasleđe jasno prepoznaje i čita.
On je ukazao i na ponos zbog Vizantološkog instituta SANU koji, podsetio je, višedecenijskim naučim dostignućima doprinosi vizantijskim studijama u svetu.
Ukazano poverenje Međunarodne asocijacije vizantologa da Beograd bude domaćin skupa zasluženo je, prema rečima Nikolića, upravo ugledom Vizantološkog instituta SANU u međunarodnoj akademskoj zajednici.
„Za svaku zemlju je retka čast da bude domaćin uglednih, prestižnih međunarodnih naučnih susreta, a za Srbiju Svetog Save posebno, jer nam je on u amanet ostavio Srbiju i vizantijsko nasleđe u njoj“, zaključio je Nikolić.
Kongres, koji je otvoren na Filološkom fakultetu u Beogradu, trajaće do 27. avgusta, a posvetiće naročitu pažnju produbljivanju razumevanja Vizantije kao živog organizma, čiji je vek trajao više od jednog milenijuma i čije su ideologija, erudicija, umetnost i kultura dale suštinski doprinos razvitku Evrope.
Skup je počeo izvođenjem himne Bože pravde, a predsednik Nikolić je uručio Sretenjski orden drugog stepena akademiku Ljubomiru Maksimoviću, predsedniku organizacionog odbora 23. Međunarodnog kongresa vizantoloških studija.
Svečanom otvaranju prisustvovali su rektor Beogradskog univerziteta Vladimir Bumbaširević, patrijarh SPC Irinej, predsednik SANU Vladimir Kostić, ministar prosvete Mladen Šarčević, potpredsednik Svetske organizacije vizantologa Johans Koder, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović i drugi.