„Pohvalno je što je više objekata srpske verske i kulturne baštine, nažalost razorenih 2004, obnovljeno novcem poreskih obveznika Kosova“, napisala je Ulrike Lunaček, specijalni izvestilac za takozvano Kosovo u nacrtu rezolucije o ovoj pokrajini koju je pre nekoliko dana podnela Evropskom parlamentu čiji je potpredsednik.
Ma koga briga za Pogrom
Koliko bi tek pohvalno bilo da razularene horde na Kosmetu nisu pre 11 godina u etnički motivisanom teroru u tri dana ubile 10 Srba, srušile i zapalile 35 crkava i manastira, uništile 935 objekata — 738 kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja. Evropski bi bilo da tada nije proterano 4.012 Srba iz šest gradova i devet sela. Sve se, pritom, desilo pred očima međunarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji oličene u Kforu i Unmiku.
Međutim, Lunačekova se uprkos ovim nepobitnim podacima — onomad tokom kampanje za prijem takozvanog Kosova u Unesko, koje se hvala Bogu nije dogodilo — zalagala za pozitivnu odluku jer bi tako „bila bolje zaštićena srpska verska i kulturna baština“. U poruci medijima je tada pored ostalog iznela tvrdnju da je reč o „četiri manastira hrišćansko-pravoslavne manjine na Kosovu“.
Sada ide korak dalje, ali manir vređanja zdravog razuma ne menja.
A da Agresije nije ni bilo
Ovakvih stavova Ulrike i ostalih Lunačeka iz briselskih i ostalih zapadnih fotelja građani Srbije su se naslušali i slušaju, evo već četvrt veka. Oni se čak i ne trude da ne budu toliko očigledno pristrasni, već se ponašaju kao se obraćaju zaostalima u razvoju. E, Srbijo, šta si dočekala, da ti birokrate prave „malu decu“.
Tako je, pretpostavljamo, za sve Lunačakove pohvalno što je lider Bošnjaka devedesetih Alija Izetbegović potpisao Dejtonski sporazum. Ali bi još pohvalnije bilo da pre njega nije povukao potpis sa Lisabonskog sporazuma, odnosno Kutiljerovog mirovnog plana. U međuvremenu je u Bosni u Hercegovini poginulo preko 100.000 ljudi.
Kad smo kod izjava i medija, ako bi neka sekcija ili telo Evropskog parlamenta doniralo RTS-u, na primer, reportažna kola, Ulrike Lunaček bi rekla da je to pohvalno. Koliko bi tek pohvalno bilo da NATO, u čijoj agresiji na Srbiju su učestvovale i evropske zemlje, nije srušio zgradu ove televizije i tom prilikom ubio 16 radnika. Još pohvalnije bi bilo da Agresije uopšte nije ni bilo.
Ćirilica je tako retro
Letos je u Vukovaru u Hrvatskoj izglasana izmena gradskog statuta kojom nisu predviđene dvojezične table na gradskim ustanovama, institucijama, trgovima i ulicama. Prevedeno — ukinuta je ćirilica.
Kad bi, sad, neko ukinuo ovu odluku, pretpostavljamo da bi Lunačekova rekla kako je to pohvalno. Do tad će da ćuti. O tome koliko bi tek pohvalno bilo da najmlađa članica EU nije dozvolila prvo lomljenje ćiriličnih tabli, a posle i njihovo ukidanje, da i ne govorimo.
Ako, eventualno, bude objavljena vest da se neka porodica Srba — koji su Hrvatskoj bili konstitutivni narod — vratila na svoje ognjište posle vojnih operacija „Oluja“ i „Bljesak“, potpredsednica Evropskog parlamenta će sigurno reći da je to pohvalno. Koliko bi tek pohvalno bilo da „Oluje“ nije ni bilo najbolje zna 250.000 proteranih Srba.
Prošlosti neće da se sećaju
„Vlasti u Beogradu treba da ponište nalog za hapšenje ministra spoljnih poslova Kosova Hapšima Tačija koji datira iz vremena Miloševića“, poručila je Ulrike Lunaček tokom jednog od boravaka u Prištini. U duhu istinskih evropskih vrednosti bilo bi da se potpredsednica Evropskog parlamenta umesto za povlačenje tužbe, založila da Tači uđe u zatvorsku ćeliju, a vrata zaključaju sa druge strane.
Osim mešanja u pravosuđe Srbije, Lunačekova se našla pozvanom da komentariše i izjave patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja koji je povodom kampanje oko prijema Kosova u Unesko poručio da je Srbija dužna da digne glas u zaštiti Kosova i „ako slučajno dođe do primene sile i ako se silom oduzme naša istorijska i kulturna baština, mi moramo silom ili milom to vratiti“.
Ulrike Lunaček je tada naglasila da je „upotreba sile nešto što pripada prošlosti“.
Izgleda da austrijska poslanica selektivno prati medije i isto tako čita vesti iz Srbije pošto nikako da čuje i one o svakodnevnim napadima na srpsku manjinu na Kosovu i Metohiji. Kako bi tek pohvalno bilo da je to bar primetila. Još pohvalnije da je na to reagovala. I pozvala druge da reaguju.
Birokrate sa dušom
„Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček pozvala je preostalih pet zemalja-članica Evropske unije koje nisu priznale Kosovo da to što učine i prestanu da blokiraju kosovski put ka EU“, glasila je jedna od vesti svojstvenih delovanju ove gospođe. Lunačekova je tom prilikom naglasila „da se Kosovo posle sedam godina i dalje oseća kao da nije dobrodošlo u Evropsku uniju“.
Dirljivo. Baš d-i-r-lj-i-v-o.
Sa koliko samo duševnosti ona priča o takozvanoj državi. Zamislite koliko bi tek ganula građane Srbije da je ovu tvorevinu uporedila sa balkanskom Kolumbijom.
Predsednica izvršnog veća KiM
„Odluka o suspendovanju sporazuma o Zajednici srpskih opština nije neprijateljski akt prema Srbiji“, izjavila je, pa sad već znate, opet Ulrike Lunaček. Ova potpredsednica Evropskog parlamenta istakla je da „ukoliko ustavni sud odluči da je sporazum u suprotnosti s kosovskim ustavom, treba menjati sporazum“.
Dakle, briselski birokrata direktno podržava opstrukciju Briselskog sporazuma. Kako će tek u Prištini da je pohvale. Možda dobije i spomenik, odmah do onog podignutog Bilu Klintonu.
Zanimljivo bi bilo da, na primer, srpske vlasti daju Lunačekovoj državljanstvo Srbije. Tako bi ova političarka mogla da se kandiduje za neku funkciju u izvršnoj vlasti južne srpske pokrajine, pošto toliko ljubavi prema istoj pokazuje. Ona bar nije bila član terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, a nije ni trgovala ljudskim organima.
Najzad, ovaj, kao i svaki drugi dnevnik, imaće veliku ulogu. Budućnost, naime, voli ovakva štiva. Pošto je odnos snaga promenjiva kategorija, neko će nekad iz toga, a bez mnogo truda, moći da izvuče zaključke o necivilizovanim aršinima proklamovano civilizovane evropske administracije.
Istorija sve pamti. I ne prašta. Građani Srbije će pak možda i oprostiti raznim Lunačekovim jer oni naprosto „ne znaju šta rade“.
