Teretnjaci iz Rusije, Kine i Mongolije već su počeli da saobraćaju novim transportnim koridorom koji povezuje Aziju i Evropu.
„Prvih devet kamiona iz Rusije, Mongolije i Kine svečano je otvorilo novi transportni koridor iz Azije u Evropu. Iz lučkog grada Tjancina preko mongolske prestonice Ulan Batora vozila dolaze u Ulan Ude, glavni grad Republike Burjatije, simbolizujući otvaranje teretnog tranzitnog saobraćaja iz Kine u Rusiju preko Mongolije“, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja Rusije.
Međutim, ta saobraćajnica bi trebalo da bude samo prvi korak u realizaciji više globalnih projekata. Taj ekonomski koridor je veliki zajednički program razvoja, koji uključuje mongolski Stepski put, kineski Put svile i ruski razvojni program Transevroazijskih regiona.
To znači, objašnjavaju eksperti, da lideri te tri zemlje razmatraju mogućnost da integrišu tu saobraćajnicu (i železnički saobraćaj) u više globalnih transportnih tokova.
Ideja Transevroazijskog transportnog koridora podrazumeva stvaranje puteva, brzih i običnih železničkih pruga, telekomunikacionih mreža, cevovoda, carinskih terminala iz Evrope (počevši od Londona) u Rusiju kroz Moskvu, Krasnojarsk, Irkutsk, Habarovsk i Vladivostok. Planirano je čak da put kroz Čukotku poveže Evroaziju sa Severnom Amerikom. Teoretski, trasa iz Kine kroz Mongoliju lako se preseca u Irkutsku sa Transevroazijskim transportnim koridorom.
Kina je još 2013. godine najavila da će obnoviti drevni Put svile. Novi put svile, koji će kineske luke povezivati sa Evropom i Južnim Pacifikom, smatra se najvećim ekonomskim projektom u istoriji.
Novi put svile objediniće 4,5 milijardi ljudi i više od 60 zemalja sveta. Tim planom pomorskog i kopnenog povezivanja dva kontinenta obuhvaćene su izgradnja brzih pruga, puteva i autoputeva, mreža za prenos i distribuciju energije i mreža optičkih kablova, a očekuje se i da će gradovi i luke duž te rute zabeležiti ekonomski razvoj.
Mongolija, smatraju ruski stručnjaci, takođe pokušava da se uklopi u sve te procese. Ona nema izlaz na more, smeštena je između Rusije i Kine, zemalja koje su njeni najveći trgovinski partneri. Osim toga, Mongolija pokušava da poveća isporuku mineralnih sirovina. Zato je i razvila svoj projekat Stepski put, koji predviđa razvoj saobraćajnica iz Kine u Rusiju, ali i razvoj transportno-logističke infrastrukture u toj zemlji. U planu su modernizacija železničkih pruga i izgradnja autoputa, dužine preko hiljadu kilometara, koje će povezivati jug i sever Mongolije.
U svakom slučaju, ocenjuju analitičari, novi transportni koridor između Rusije, Mongolije i Kine doneće korist tim zemljama — olakšaće prevoz robe i ubrzaće prolazak vozila, a takođe će prevoznicima smanjiti suvišne troškove. Osim toga, to će olakšati poslovanje između država i uvoz i izvoz robe, pa se očekuje i povećanje robne razmene između država, a naročito Rusije i Kine.
Rast trgovinske razmene između južnih regiona Istočnog Sibira i Kine doneće korist obema stranama.
Kineski biznismeni su veoma zainteresovani za ruske sirovine i to će uticati na porast proizvodnje u ruskom regionu. Kina, sa druge strane, dobija nova tržišta i pristup jeftinim sirovinama. Mongolija će takođe profitirati. Ekonomisti očekuju da će joj nova saobraćajnica obezbediti ekonomski rast zahvaljujući razvoju transportne i servisne infrastrukture, pre svega benzinskih pumpi, ugostiteljskih objekata, hostela…
