„Presudio je taj početak treće četvrtine, tih prvih pet minuta u koje smo ušli bez plejmejkera jer… Sve ostalo je istorija“, rekao je posle ispadanja u četvrtfinalnom meču olimpijskog košarkaškog turnira od Srbije selektor Hrvatske Aleksandar Petrović.
Sa Srbijom nema neizvesnosti
Da, u pravu je Aca Trica — kako su ga zvali dok je bio aktivni košarkaš, zbog toga što je bio dobar u pogađanju za tri poena — čudna dama je ta istorija. Kad je reč o hrvatskoj košarkaškoj reprezentaciji, ta dama se vraća svako malo. I uvek u istom obliku. Kako reče jedan tviteraš posle onog noćnog susreta, mečevi Srbije i Hrvatske su uvek neizvesni, sa izvesnom završnicom. Evo već četvrti put.
Aleksandar Petrović je poznat i kao brat Dražena Petrovića, jednog od najboljih svetskih košarkaša otkad je Džejms Nejsmit izmislio košarku. Aleksandar je poznat i kao sin Jovana, Joleta Petrovića iz Zagore, opština Trebinje, današnja Republika Srpska, pa su ratnih devedesetih porodici Petrović svi brojali krvna zrnca.
Košarkaški izbornik Petrović, kao trener, poznat je i po bombastičnim izjavama, provociranjima… On je neka vrsta hrvatskog Zorana Moke Slavnića, ali neuporedivo neduhovitiji.
(Kolektivo) Bildovanje ega
„Veselim se Srbiji. Uveravam vas da su oni navijali za Litvaniju. Pouzdano znam da su nas hteli izbeći. U naletu smo i puni adrenalina. Srbi znaju da smo im mi puno teži protivnik. Nema tu puno nepoznanica… Veselim se Srbiji, odavno hrvatska košarka nije bila ovako blizu zone medalja kao danas“, hrabrio je sebe, košarkaše i naciju Petrović pre duela sa Srbijom.
To je legitimno. Legitimna je i njegova opaska posle meča da su „u poslednjih 30 sekundi arbitri doneli dve odluke koje su direktno odlučile pobednika“, jer — ko gubi ima pravo da se ljuti. Međutim, sve to zajedno, da ne kažemo skupa, previše je.
Previše bi bilo i da mi, vođeni istim manirom, napišemo: „Petroviću, brate, budimo ljudi iako smo Srbi“. Zato ćemo jedino sugerisati da bi bilo dobro da budemo sportisti, a sportski je i priznavanje poraza.
No, neka postoji nešto jače od razuma. Po sredi je, naime, činjenica da Hrvati, kako reče pomenuti Moka, ne mogu da izbace želju za pobedom nad Srbijom. I sagore.
Petrović je po treći put izbornik hrvatske košarkaške momčadi. Prvi put je to bio još onomad u Atini, na Evropskom prvenstvu 1995, kad su osvojili bronzanu medalju, primili je, i otišli sa postolja kad je Srbija (tada Jugoslavija) primala zlatnu medalju.
Da, istorija Petroviću. Ili budućnost koja se vraća kao karma.
