Ni srpska, ni američka strana nisu najavili teme o kojima će američki potpredsednik Džozef Bajden i srpski premijer Aleksandar Vučić razgovarati tokom Bajdenove posete Beogradu, kao da su za javnost spremali neko iznenađenje. Iznenađenje je, prema rečima Dušana Prorokovića, analitičara beogradskog Centra za proučavanje strateških alternativa, izostalo.
„Što se tiče odnosa Stejt departmenta i samog potpredsednika Bajdena prema Srbiji, imamo kontinuitet politike koji traje jako dugo, tako da nikakvih iznenađenja nije moglo da bude. Cilj je održati region pod američkom kontrolom, kako bi se sprečilo povećanje uticaja Rusije i u tom kontekstu, dalja normalizacija odnosa Beograda i Prištine koja bi trebalo da se završi potpisivanjem obavezujućeg sporazuma zahvaljujući kojem bi Kosovo postalo članica UN“, kaže Proroković.
U tom pravcu kreće se Bajdenova poseta Beogradu i to je pravac kojim je trasirana i njegova poseta Prištini, Prorokovićevo je mišljenje.
Strah od ruskog prisustva na Balkanu, ali i neslaganje sa saveznicima kao što su Nemačka i Turska, koja posle neuspelog puča i daljeg jačanja Erdoganove vlasti više ne slovi za čvrst oslonac američke politike, nisu jedini problemi koje SAD ima u regionu, tvrdi Proroković.
Jačanje uticaja Kine, koja se pojavljuje kao jedan od najvećih investitora, migrantska kriza, novo pozicioniranje Mađarske i Poljske u okviru EU, jačanje radikalnog islamizma takođe su izazovi i pretnje sa kojima se SAD sreću u regionu i sve im je teže da kontrolišu situaciju.
„Međutim, prioritet koji treba izdvojiti jeste Rusija. Administracija Baraka Obame, kao i administracija Hilari Klinton, ukoliko pobedi na predsedničkim izborima, nastaviće sa politikom izolacije Rusije. Zbog toga i priča zašto održati region manje-više integrisan pod američkom kontrolom. Da bi se region kao celina držao podalje od ruskog uticaja, da ne bi moglo da dođe do realizacije Južnog toka, da ne bi mogli da budu potpisivani vojni sporazumi… Pored pitanja regionalne bezbednosti i pitanja Kosova, jedan od prioriteta Bajdenove posete je držanje regiona što dalje od ruskog uticaja“, smatra Proroković.
Prema njegovim rečima, biće veoma zanimljivo pratiti dalji razvoj srpsko-ruskih odnosa posle posete američkog potpredsednika.
Kada se govori o odnosima Beograda i Prištine, Proroković smatra da Bajden neće vršiti pritisak na vlasti u Prištini kako bi uticao da albanska strana poštuje dogovore postignute sa Beogradom.
„Svaki pritisak SAD na Prištinu je taktičkog karaktera. Čak i ukoliko predstavljaju nešto kao pritisak na Prištinu, to je zato da bi se u Beogradu dobili mnogo veći ustupci. Pritisci na Beograd su strateškog karaktera. Ako je Bajden nešto dogovarao sa Prištinom, to je dogovarano u kontekstu što bržeg priznanja Kosova od strane zvaničnog Beograda“, kaže Proroković.
Od SAD ne treba očekivati nikakve ustupke po pitanju Kosova, dodaje Proroković. Videli smo kako se poneo Međunarodni olimpijski komitet, kako Priština bojkotuje Briselske sporazume, kako albanski političari mogu da čine šta god žele, a da ne izazivaju nikakvu reakciju Vašingtona, objašnjava on.
Bajdenovim izjavama da će preuzeti odgovornost za traženje kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine ne treba previše verovati.
„On, kao i većina u američkoj spoljnoj politici, igra na kartu nezavisnosti Kosova i u tom kontekstu treba očekivati nove pritiske na Beograd“, zaključuje Proroković.
