Potpredsednik SAD Džozef Bajden posetiće Beograd i Prištinu od 15. do 17. avgusta. Drugi čovek odlazeće američke administracije u Beogradu će se sastati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem, a u Prištini Bajden će razgovarati sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem i premijerom Isom Mustafom.
Iako Bela kuća nije navela teme koje će se naći na stolu prilikom Bajdenovog susreta sa srpskim i kosovskim zvaničnicima, stručnjaci ocenjuju da će njegove ključne poruke ići u smeru deblokade briselskog procesa, ali i podrške spoljnoj politici koju je Srbija i do sada vodila.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku ocenjuje da je reč o poseti od prioritetnog spoljnopolitičkog značaja i veruje da će Bajdenove poruke za Srbiju biti izuzetno pozitivne.
„SAD snažno podržavaju dalji proces evropskih integracija regiona i Srbije, a dale su aktivan doprinos otvaranju poglavlja 23 i 24. Ono što je za Srbiju takođe važno je da SAD žele da daju svoj doprinos daljoj stabilizacije ekonomskih prilika i da podstaknu investitore iz Amerike da ulažu u Srbiju. Jedna od tema svakako će biti i normalizacija odnosa Beograda i Prištine, odnosno implementacija Briselskih sporazuma. Evidentno je da SAD imaju tu vrstu uticaja na Prištinu da mogu izdejstvovati deblokadu ovog procesa“, kaže Joksimovićeva za Sputnjik.
Da zvanični Vašington nedvosmisleno ima uticaja na kosovske zvaničnike smatra i Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.
„Videli smo da brojna insistiranja EU da dođe do implementacije Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština nisu urodila plodom i da Priština stalno odlaže da preuzme obavezu da implementira ono što je potpisala. Čini mi se da će SAD sa mnogo više kredibiliteta uspeti da utiču na prištinsku stranu da do toga dođe jer je ZSO srce Briselskog sporazuma iz 2013. godine“, objašnjava Đukanović za Sputnjik.
Sličnog stava je i Nenad Vasić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji napominje da se ne sme izgubiti iz vida činjenica da suzavac u kosovskom parlamentu, problem demarkacije sa Crnom Gorom i nestabilna politička situacija u Prištini nisu nešto što raduje američke zvaničnike.
„Američka administracija je veoma nezadovoljna kosovskim Albancima, njihovim odnosom prema parlamentarnoj demokratiji, manjinama, kao i tretmanom koji ima kosovska opozicija. U tom smislu nestabilnost, koja se povremeno javlja sa vanparlamentarnim protestima, svakako destabilizuje Kosovo i region, naročito u kontekstu krize u Makedoniji i institucionalne krize u Crnoj Gori. Ta regionalna nestabilnost je razlog za pojačane aktivnosti koje možemo očekivati kao najavu za sve ono što će preduzeti buduća američka administracija nakon izbora“, ističe Vasić.
Kada je reč o spoljnoj politici Srbije, Aleksandra Joksimović podseća da je prilikom nedavne posete Viktorije Nuland, pomoćnice američkog državnog sekretara SAD, Beogradu upućena snažna poruka da Amerika ne očekuje od Srbije da se opredeljuje između velikih sila. Isti ton Joksimovićeva očekuje i tokom posete američkog potpredsednika.
„Mislim da neće postojati snažan pritisak da se Srbija usaglasi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da se neće vršiti pritisak da se uvedu sankcije Rusiji“, objašnjava Joksimovićeva.
Sagovornici Sputnjika slažu se da su bilateralni odnosi Srbije i Amerike stabilni i na uzlaznoj putanji. Ipak, prema rečima Dragana Đukanovića, te odnose već duže opterećuju slučaj Bitići iz 1999, kao i paljenje Ambasade SAD 2008. godine.
„Mislim da Vlada Srbije u ovom trenutku pokazuje spremnost da otkloni prepreke u bilateralnim odnosima koje su vezane za ta pitanja i da će Beograd pokazati da ima dovoljno snage da se ta pitanja razreše kako bi se rasteretili odnosi sa jednom od najuticajnijih država sveta“, kaže Đukanović.
Inače, potpredsednik SAD u Beograd i Prištinu stiže sa suprugom. Oni će prisustvovati otvaranju puta na Kosovu koji će nositi ime njihovog sina Džozefa Boa Bajdena Trećeg, koji je umro od karcinoma 2015. godine.
Bela kuća je saopštila da će put nositi ime Bajdenovog sina „u znak poštovanja i zahvalnosti za njegov doprinos Kosovu“.
