Prema rečima Lavrova, takvi zaključci mogu se izvući ne toliko na osnovu signala predstavnika javnosti, humanitarnih i poslovnih krugova, koliko od predstavnika vlasti.
Evropski političari odlično shvataju da je obustava rada Saveta Rusija—NATO, zamrzavanje mehanizama između Rusije i EU, bilo greška, uključujući zamrzavanje energetskog dijaloga između Moskve i Brisela, rekao je Lavrov.
Međutim, kako je dodao, bez obzira na pozitivne tendencije u spoljnopolitičkim odnosima, situacija ostaje napeta. Zapad je zaključio da može da „svali na Rusiju“ neuspeh svoje orijentacije na Ukrajini. Naime, zapadne kolege odbijaju da prihvate predlog Moskve i usaglase principe bezbednosti u evroatlantskom regionu.
„Filozofija NATO centrizma prevladava, a kada je kurs na širenje NATO-a po svaku cenu žestoko posrnuo na Ukrajini, svi su odlučili da to svale na Rusiju“, smatra Lavrov.
Ministar je upozorio da Evropa nije ni pokušala da utiče na organizatore oružanog državnog prevrata u Ukrajini i da sprovede sporazum o mirnom rešavanju situacije i formiranju adekvatne vlade, koji je sklopljen uz posredstvo Nemačke, Francuske i Poljske.
Zapad takođe zatvara oči na nacionalističke stavove ukrajinskih vlasti koje traže da se iskoreni sve što je rusko u zemlji.
„Nažalost, nismo videli ništa slično zahtevima koji bi održavali zaista principijelan stav Evrope u skladu sa dokumentima OEBS-a koji ne dozvoljavaju nasilno osvajanje vlasti“, rekao je on, iznevši pretpostavku da NATO ne želi da obnavlja odnose sa Rusijom.
Prema rečima Lavrova, mnogo pitanja nameće i stav Evrope o Siriji.
„Ni ovde ne može biti dvostrukih aršina, zato što, recimo, humanitarna kriza u Siriji zauzima centralno mesto u političkoj retorici zapadnih državnika, ali se pažljivo zaobilazi humanitarna situacija u Jemenu“, napomenuo je Lavrov.
Ostaje otvorena i tema „Severnog toka 2“. Lavrov je izrazio nadu da će Evropa uvideti pluseve izgradnje novog cevovoda i da će adekvatno proceniti sve prednosti tesne saradnje s ruskim „Gaspromom“.
„Za evropske partnere koji sarađuju sa ’Gaspromom‘ taj projekat će doprineti diversifikaciji maršruta isporuka gasa na evropsko tržište. On se uklapa u evropski gasni program i doprineće glavnom cilju EU — izgradnji otvorene energetske saradnje u Evropi, istakao je on, naglasivši značaj odnosa s Nemačkom.
Lavrov je ukazao da odnosi Rusije i Nemačke doživljavaju možda najsloženiji period od vremena njenog ujedinjenja, ali da ima pomaka u pravcu njihovog poboljšanja.
„Nemačka je naš ključni partner ne samo u evropskim pitanjima već i u rešavanju globalnih problema savremenog sveta, uključujući rešavanje sukoba i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu i ekstremizmu“, zaključio je ruski ministar.
