Umesto što nemačka politička elita i dalje raspravlja kako da postupa sa Rusijom, možda ne bi bilo loše da se okrenu politici, izjavio je Vili Brant, bivši kancelar Zapadne Nemačke i osnivač „Noje Ostpolitik“ (nova istočna politika), navodi list „Forvats“.
Činjenica da je bipolarni svet 1980-ih odavno nestao, novo ponavljanje „istočne politike“ i dalje može da usvoji nekoliko metoda od svog prethodnika, navodi autor članka.
Prvo, Vili Brant i Egon Bar imali su na umu nekoliko ciljeva. Oni nisu tražili da se Sovjetski Savez demokratizuje, već da se na duge staze prevaziđe podela između Zapadne Nemačke i drugih evropskih nacija.
Drugo, da bi se rešio problem on prvo mora da se podvrgne realističnoj analizi, kako bi se utvrdilo njegovo poreklo.
I treće, mora se imati na umu da političke promene ne mogu da se dese preko noći, a da bi se postigao glavni cilj u budućnosti, potrebno je učiniti male, ponekad i protivrečne korake u sadašnjosti.
List ističe da trenutna „istočna politika“ nema jasan cilj, jer neke nacije veruju da je potrebna dalja modernizacija i demokratizacija svih bivših sovjetskih republika, dok druge smatraju da je to nemoguće i pritiskaju uspostavljanje mira u Evropi, koji neminovno vodi ka „klasičnim“ pitanjima uzajamnog naoružanja i izgradnji poverenja.
Događaji koji su se odvijali u Rusiji u poslednje dve decenije jasno pokazuju da Zapad ne može da izvrši nikakav ozbiljan uticaj na političke promene u zemlji, a realistična analiza situacije ukazuje da nema politički motivisane želje u Rusiji da utiče na takve promene.
Stoga autor članka smatra da Zapad mora da preispita svoju novu „istočnu politiku“ i ističe da se pozitivni rezultati uglavnom postižu kada sve uključene strane rade na smanjenju svog arsenala pretnji umesto što ga šire.
A što se tiče ranije pomenutih „malih koraka“, imajući u vidu značajnu razliku u mišljenjima u vezi sa pitanjima međunarodnog prava i evropske bezbednosti, bilo bi dobro da Zapad nastavi da nudi Rusiji saradnju u određenim oblastima.
