Vučić baš nije birao dan za čitanje ekspozea. Vrelina, omorina… a on čita i čita ekspoze. Koliko će da traje izlaganje, niko živi ne zna. Po holovima skupštine sudaraju se novinari i opozicionari. Opozicija izašla iz sale, ne želi da sluša. Ali hoće da učestvuju u raspravi. Na pitanje kako će da komentarišu nešto ako ne znaju o čemu je bilo reči, smeškaju se „lukavo“ i kažu:
„Pa lako! Imamo televizore u svojim kancelarijama! A i klime rade.“ Pa zašto bi se kuvali skupštinskoj sali kad je ovako lakše.
Još dok je mandatar bio negde u prvom satu iznošenja ekspozea, dve opozicione stranke su se na konferencijama pobunile što ekspoze traje toliko dugo.
Nije lako ni poslanicima iz vladajuće strukture. Ali njihovo se zna, do kraja izlaganja mandatara — sedi i samo sedi. Nedostatak kiseonika ostavio je traga na licima nekih budućih, ali i novih-starih poslanika, pa je ponekom i glava klonula baš u delu ekspozea oko trošenja para u opštinama.
Jedini budan je Vojislav Šešelj. Smešten u tesnu klupu pored Nenada Čanka, koji nije propustio priliku da napravi nekoliko selfija, i Čedomira Jovanovića, koji se jedva smestio u klupu između dvojice malo gabaritnijih kolega poslanika. Šešelj ne propušta priliku da „začini“ izlaganje svojim opaskama. Mandatar mu odgovara, smeška se, a onda ga i opominje, verovatno i on umoran od brojki koje je iznosio pričajući o ekonomiji.
Saša Radulović je počeo da podnosi primedbe pismeno i usmeno čim je počela sednica, a nije uspeo ni da se verifikuje kao prisutan jer nije imao poslaničku karticu. Kada se požalio da nema karticu, izazvao je salvu smeha.
Sala bez poslanika opozicije, ako ne računamo Čedu i dr Vojislava Šešelja, bila je poluprazna, ali su, kako je vreme odmicalo, oba restorana bila sve punija. Joška Broz već je u drugom satu rešio da izlaganje, bar na kratko, sluša iz skupštinskog restorana. I dok je Ivica Dačić nešto malo ranije sa fasciklom u ruci „po hitnom poslu“ izašao, njegove kolege iz Pokreta socijalista, kao pouzdani koalicioni partneri Vlade, nisu poklekli — svi su ostali u sali. Dok je mandatar bio kod dela razvoja Pčinjskog i ostalih okruga i poverenju stranih kompanija u Vladu Srbije, oglasio se i poslanik ove stranke dobro izgrdivši opozicionare što sede po restoranima, a ne u skupštinskim klupama. Ali fotografija nema. Fotografisanje u restoranima je zabranjeno….
I taman kad se mandatar zahuktao, posle treće ili četvrte čaše vode, govoreći o stranim kompanijama i njihovim ulaganjima u Srbiju, Franko Fratini je novinarima rekao da je ekspoze srpskog mandatara jasan znak da je Srbija na dobrom putu, i sa dobrim namerama okrenuta i Evropskoj uniji i Rusiji i Americi.
Da nije bilo Fratinija „kumulativni rast BDP-a“, o kome je mandatar tad govorio, prošao bi nezapaženo, jer se baš u tom trenutku u skupštinskom donjem restoranu zapodela opklada o tome koliko će da traje ekspoze, ali i međusobno začikavanje poslanika o tome ko zna o čemu mandatar govori.
Vrućina baš danas rešila da se uvuče u zdanje Skupštine. Treći sat izlaganja bez pauze za mandatara, traje.
„Paaauza, molim te! Pauzaaa!“ zavapio je jedan od poslanika iz stranke buduće vlade, pokušavajući da se rashladi novinama, samo minut pošto je na čas, kako reče, izašao iz sale.
„Nema vazduha, umalo da umrem! Manta mi se u glavi“, poluozbiljno kaže dok pokušava da što više popusti kravatu, iako je jutros bila uredno zategnuta. U skupštinskom restoranu je popio naiskap dve čaše vode.
Kolege iz opozicije mu se smeju.
„Šta je, teško?!, reče mu deesovac lagodno zavaljen u udobnu stolicu u restoranu.
Ipak, mesto gde se najviše čeka su skupštinski toaleti. E, tamo nije bilo bitno ko je opozicija a ko vlast, već vlada pravilo ko pre do vrata — njegova vrata.
Dualno obrazovanje o kome je mandatar govorio negde oko 17 sati, tri sata po početku izlaganja, doprinelo je da neki poslanici, posebno iz PUPS-a, odluče da ostanu do kraja. Za opoziciju, bar njen deo, bio je to signal da se vrati u Skupštinsku salu.
