Ako je zabrana učešća na OI Isinbajevoj i ostalim čistim ruskim atletičarima zločin protiv čovečnosti, a jeste, onda je izgon ruskih paraolimpijaca sa Paraolimpijskih igara — genocid.
„Niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno“, osnovni je ne samo pravni, nego i civilizacijski postulat. Odlukom da proteraju (para)olimpijce iz Rusije sa (para)olimpijskih igara, gomila sivih „birokrata“ vratila je (para)olimpijski sport u period divljaštva.
Za vreme Olimpijskih igara u antičkoj Grčkoj prestajali su svi ratovi. Odlukama gomile sivih, NN-birokrata 2016. godine poništeni su svi olimpijski principi. Umesto primirja, dobili smo nastavak rata drugim sredstvima. Najnižim i najpodlijim. Ni čojstva, ni junaštva.
Uoči i za vreme Paraolimpijskih igara u Londonu 2012. godine britanski mediji su paraolimpijce nazivali superljudima (superhumans). Što oni i jesu. A Paraolimpijske igre sportskom manifestacijom u kojoj su svi pobednici. Što je tačno.
Zbog „doping afere“ koja izgleda kao da su je „pakovali“ najgrđi tabloidi, na osnovu rekla-kazala priče atletičarke uhvaćene u dopingu, neki ruski sportisti su, ni krivi, ni dužni, proterani sa (para)olimpijskih igara. Uključujući i one nevine, koje je poslednjih skoro godinu dana kontrolisala Britanska antidoping agencija.
Filip Kraven, predsednik Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, institucije koja je đuture proterala superljude iz Rusije sa najveće sportske manifestacije osoba sa invaliditetom, jeste Britanac. Kraven je i sam bivši paraolimpijac, učesnik pet Paraolimpijskih igara, ali mu to nije smetalo da saopšti odluku o progonu svojih kolega. Kolega kažnjenih na pravdi boga.
Kraven je bio superčovek. Danas je sivi birokrata.
Kratak je put od superčoveka do polusveta. Put u suprotnom smeru je znatno duži.