Kako je listu rekao pres-sekretar predsednika Turske Ibrahim Kalin „Džavid Čaglar je odigrao veoma važnu ulogu“ u uspostavljanju odnosa, kao i „Nurslan Nazarbajev, koji je pokazao veliko prijateljstvo sa Turskom“. Pored njih, rešavanje konflikta je omogućila „patriotska inicijativa generala Hulusija Akara“. Pritom, Kalin nije naveo koji posrednici su omogućili da se reši konflikt.
Prema rečima visokopozicioniranog izvora „Hurijeta“, krajem aprila Hulusi Akar je rekao predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu da kriza može biti rešena uz pomoć Džavida Čaglara, direktora kompanije „Nergis holding“, koji ima tekstilni biznis u Dagestanu. Kako je utvrđeno, Čaglar poznaje predsednika Republike Ramzana Abdulatipova koji ima kontakte sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom preko njegovog savetnika Jurija Ušakova.
Erdogan je odobrio plan, nastavio je list. Turska je ovlastila Kalina za pregovore sa Ušakovim. On je napisao grubu verziju pisma Putinu. Nakon toga je pokrenut diplomatski proces u okviru kojeg je tekst pisma više puta menjan.
Prema podacima izvora, krajem juna nakon sastanka Putina i Nazarbajeva, preko ambasadora Kazahstana u Ankari Kalinu je predato pismo da je predsednik Rusije spreman da primi pismo Erdogana. Novi sastanak je bio dogovoren za 24. jun u Taškentu, gde je održavan sastanak Šangajske organizacije za saradnju.
Kalin i Čaglar su otputovali u Taškent i pokazali tursko pismo Nazarbajevu. Predsednik Kazahstana je odobrio sadržaj i predao ga predsedniku Rusije preko Jurija Ušakova. Uskoro je pismo vraćeno turskoj delegaciji sa porukom da je Putin prihvatio i odobrio pismo.
Na kraju je dogovoreno da pismo zvanično bude upućeno i objavljeno 26. juna 2016. godine.
