Kineski ministar odbrane Čang Vanćuen upozorio je danas na opasnost da zategnuta situacija na Južnom kineskom moru preraste u direktnu konfrontaciju i pozvao vojsku, policiju i stanovništvo da budu spremni da brane teritorijalni integritet zemlje. Kineska vojska, policija i građani moraju, kaže Čang, biti spremni za mobilizaciju u slučaju „narodnog rata na moru“.
Njegovu izjavu mediji su preneli maltene istovremeno kada i vest da će ministarstvo odbrane SAD, prvi put za deset godina, poslati eskadrilu strateških bombardera „B-1B Lanser“ u svoju bazu na pacifičko ostrvo Gvam. To nije prvi slučaj raspoređivanja B-1B u zoni odgovornosti regionalne američke komande, ali je prvo za poslednjih deset godina, podvukla je u saopštenju komanda.
Da li je situacija u Južnom kineskom moru zaista blizu direktnog konflikta, kako to sugerišu najnovija saopštenja i potezi kineskih i američkih zvaničnika?
„Mislim da opasnosti za direktan sukob nema, ali ono što je najopasnije jeste da se dese neki nenadani incidenti, zbog čega trenutna situacija može da eskalira. To je sada možda najveća opasnost u Južnom kineskom moru“, rekao je za Sputnjik stručnjak za azijska pitanja i saradnik Instituta za noviju istoriju Jovan Čavoški.
On, međutim, ne spori da se situacija sve više zaoštrava jer obe strane, i Kina i SAD, počinju da povlače jasne crvene linije Azijsko-pacifičkog regiona, pri čemu je to, kako napominje, za Kinu mnogo važnije jer je u pitanju njen integritet i suverenitet.
Situaciju je dodatno zaoštrila nedavna odluka Arbitražnog suda u Hagu na osnovu tužbe Filipina povodom teritorijalnog spora sa Kinom o ostrvima u Južnom kineskom moru. Sud je presudio da je kinesko polaganje na „istorijsko pravo“ nad spornim ostrvima neosnovano.
Kina, smatra Čavoški, mora jasno da pokaže da štiti svoj teritorijalni integritet i suverenitet u Južnom kineskom moru i da jasno stavi do znanja svima, naročito SAD, da neće ustuknuti kada su po sredi takva ključna pitanja.
On, međutim, smatra da uprkos tome što se zvecka oružjem, ni Kina ni SAD ne žele direktnu konfrontaciju. Čavoški napominje da kratkoročno i dugoročno gledano ono što može da bude zabrinjavajuće jesu slučajne incidentne situacije, poput sudara aviona ili brodova. To može da dovede do narastanja tenzija u javnosti obeju zemalja i mogućeg pritiska na političare, što može da stvori opasnu situaciju za buduće odnose u Južnom kineskom moru i Azijsko-pacifičkom regionu, ocenio je on.
Diplomatska poruka ministra vojnog
Komentarišući poziv kineskog ministra odbrane vojsci, policiji i narodu da budu spremni da brane teritorijalni integritet zemlje, Čavoški kaže da je to stara maoistička koncepcija narodnog rata, koja nikada nije napuštena, ali da je Kina usvajajući nove tehnologije i modernizujući vojsku u suštini odstupila od te zaostale ideje.
„Izjava kineskog ministra odbrane ima jednu političku i ideološku poruku za kinesko javno mnenje“, kaže Čavoški. On napominje da treba imati na umu da u Kini ministar odbrane ne rukovodi vojskom. On je samo glavni vojni diplomata i on je na jedan način poslao diplomatsku poruku ne samo kineskoj javnosti, nego SAD i njihovim saveznicima. Telo koje komanduje kineskom vojskom je Centralna vojna komisija, glavno partijsko, pa i državno. Kada slične izjave budu date od Centralne komisije, onda je to zaista zvaničan vojni stav kineske armije i kineske partije koji upravljaju vojskom“, objasnio je Čavoški.
On je u isto vreme ocenio da je današnja više-manje diplomatska poruka veoma ozbiljna i oštra, upozoravajuća za budućnost, znači uspostavljanje crvenih linija za neke buduće odnose između Kine i SAD.
Na pitanje da li se moglo očekivati slanje američkih bombardera na bazu u Gvamu, Čavoški podseća da SAD od kraja Hladnog rata stalno naoružava tu bazu koja je, uz onu na Okinavi, njeno glavno pacifičko uporište.
Ne čude bombarderi
„Nije začuđujuće s obzirom na zaoštravanje odnosa u Južnom kineskom moru i na Korejskom poluostrvu“, konstatuje on. Dodao je, međutim, da B1B jesu strateški bombarderi, ali s kraja sedamdesetih godina, tako da to nije tehnološki najsofisticiranije oružje koje su Amerikanci mogli da rasporede u Azijsko-pacifičkom regionu.
On misli da problem dugoročno može biti rešen tako što će Kina i SAD konačno sesti za sto i definisati svoje prioritete u tom regionu i pokušati da ih usklade.
„Drugo je da svako treba da utiče na svoje saveznike da ne koriste pokroviteljstvo obe velike sile da namiruju svoje lokalne račune i uvlače velike partnere u sukob. Treće i ključno je ono što je i Kina tražila od svojih suseda — da se problemi u Južnom kineskom moru rešavaju na bilateralnoj osnovi. Mislim da to zaista jeste ključ“, zaključio je Čavoški.
