Ukidanje presuda ratnim zločincima postao je manir u Hrvatskoj. Pošto je ukinuta presuda zagrebačkom nadbiskupu iz vremena NDH Alojziju Stepincu, ukinuta je i presuda Branimiru Glavašu, čoveku odgovornom za mučenje i smrt više osiječkih Srba.
U međuvremenu, članovi proustaške Autohtone hrvatske stranke prava, obučeni u crne uniforme, pokušali su da spreče obeležavanje godišnjice početka antifašističkog ustanka u Srbu.
Srpski premijer Aleksandar Vučić rekao je, reagujući na poslednje događaje iz Hrvatske, da Srbija odluke treba da donosi odgovorno i racionalno, ozbiljno i mirno, bez osećanja mržnje, premda ukidanje presuda Stepincu i Glavašu ne može da razume. Premijer je podsetio da je obaveza Srbije da štiti svoje sunarodnike zapadno od Drine, koji su u sve lošijem položaju, ali da njihov položaj ne sme da se pogoršava zbog neodgovornih reakcija iz Srbije.
Za lidera SPS-a, prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića, ukidanje presude Branimiru Glavašu pokazuje jasnu politiku Hrvatske, koja rehabilituje, ne samo zločince iz vremena NDH, već i zločince iz poslednjeg rata.
Protestne note povodom ukidanja presuda nadbiskupu Stepincu letele su između Srbije i Hrvatske brzinom svetlosti. Poslednju, hrvatsku, kojom ta država protestuje zbog stava i reakcije Srbije na poslednja dešavanja u Hrvatskoj, srpska ambasadorka u Zagrebu Mira Nikolić odbila je da primi.
Kako reagovati na provokacije koje konstantno, iz dana u dan, stižu iz susedne države? Ukidanje presude Branimiru Glavašu, neposredno posle neoustaškog divljanja u Srbu, sasvim sigurno nije poslednja u nizu provokacija. Ne treba zaboraviti da je godišnjica akcije „Oluja“, u kojoj je hrvatska vojska izvršila etničko čišćenje proteravši 250.000 Srba, blizu.
Lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja iskreno iznenađuje što ovoga puta Srbija ipak reaguje na hrvatske provokacije.
„Srpski zvaničnici ne ostaju gluvi i nemi na ono što se događa u Hrvatskoj. Imali smo običaj u proteklih 16 godina, koji god da je bio režim u Srbiji, da pokazuje izvesno snebivanje, izvesnu pomirljivost — šta god Hrvati da nam rade, oni su to uglavnom ćutke trpeli. Ovo je prvi put za tih 16 godina da se otvoreno kaže i o prirodi hrvatskog režima i o prirodi hrvatske države“, kaže Šešelj.
Hrvatska država je, prema Šešeljevim rečima, moguća samo kao ustaška država i svaka vlast u toj državi može da bude samo ustaška vlast. Za Srbe je srećna okolnost da su u Hrvatskoj trenutno na vlasti otvorene ustaše. Za Srbiju su najopasnije prikrivene ustaše, kaže Šešelj, koji se verbalno zalažu za prijateljstvo, pomirenje, dobrosusedstvo ili poštovanje prava nacionalnih manjina, a na delu su, kako kaže, mnogo gori od otvorenih ustaša.
Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica SPS-a, deli stav svog stranačkog lidera i kaže da provokacije koje dolaze iz Hrvatske ne doprinose popravljanju odnosa u regionu.
„I kada smo sa tendencijom da ih malo popravljamo davali određene doprinose mi, a činilo se i druga strana, sada se verovatno pred njihove izbore aktualizuje nešto što je potpuno neprihvatljivo. Ja ne mogu da zamislim forsiranje proustaške ideologije, makar i u senkama, a ona dosta otvoreno ide. Oslobađanje Stepinca i davanje legitimiteta njegovom blagoslovu, koji je davao fašistički orjentisanim snagama, jeste nešto što bi svakog normalnog čoveka i to ne samo ovog regiona, terao na razmišljanje — kuda zapravo vodi brod savremenog čoveka? Da li je ova civilizacija krenula nazad?“, kaže Đukić Dejanović.
Za njenog kolegu iz poslaničkih klupa, lidera Dveri Boška Obradovića, potezi hrvatskih vlasti nisu iznenađujući. Hrvatska politika, kaže Obradović, u kontinuitetu počiva na antisrpstvu, a antisrpska retorika je pojačana kada je Hrvatska ophrvana unutrašnjim problemima. Za hrvatske političare je antisrpstvo posebna vrednost, kaže Obradović. Ono što je zabrinjavajuće je to što antisrpski kontinuitet hrvatske politike dobija ozbiljne neofašističke forme.
Obradović se pita zašto EU, čija je Hrvatska članica, ćuti na takvo ponašanje Hrvatske, ako je EU nastala na antifašističkim tradicijama.
Što se tiče odgovora Srbije, Obradović je mišljenja da on mora da bude nevezan za ponašanje Hrvatske, a to je, prema njegovim rečima, utvrđivanje jasne politike prevencije genocida.
„Mi moramo konačno da ispričamo, i međunarodnoj i domaćoj javnosti, punu istinu o srpskom stradanju u HH veku, posebno o srpskom stradanju u NDH i genocidu koji je učinjen nad srpskim narodom u više navrata. Ako mi tu priču ne ispričamo, ako to ne postane deo naših medija, naše spoljne i kulturne politike, nama se takav genocid uvek može ponoviti“, kaže Obradović.
Kao primere politike prevencije genocida, Obradović navodi jermenski i jevrejski primer.
Zatezanje situacije i zapaljivost je kontraproduktivna, smatra Jasmina Nikolić iz Pokreta „Dosta je bilo — Saša Radulović“.
„Ono što je vrlo važno jeste da Srbija proba da uradi ozbiljan posao, a to je da sagleda šta se zaista dogodilo. To je, doduše trebalo davno da uradi, ne samo Srbija, nego sve zemlje u regionu, da je postojala iskrena želja da se popišu žrtve i da imamo crno na belo šta se zaista dogodilo. To je jedini osnov dobrosusedske saradnje“, kaže Nikolić.
Trenutna situacija u kojoj se žrtve, kako kaže, maksimizuju, minimizuju, relativizuju, skrivaju ili veličaju, služi partokratskim interesima u trenutku kada Hrvatsku očekuju izbori, a Srbija čeka novu Vladu. Važno je da se razume da će ona zemlja koja bude imala dovoljno snage da popiše žrtve i sagleda situaciju u pravom svetlu imati veliki moralni kredibilitet i biti lider u pravom smislu te reči, zaključuje Nikolićeva.
