Na čemu se zasnivaju Vaše neverovatne pretpostavke da je ruski avion u novembru prošle godine oboren uz znanje NATO-a?
— Prema mojim informacija, u tome su im pomogli jedan američki i jedan saudijski avion za rano otkrivanje „avaks“. Takav avion kao što je ruski bombarder se ne može lako oboriti. Trebalo je usmeriti lovca prema cilju. To mogu uraditi samo avioni tipa „Avaks“.
Odakle su se pojavili „avaksi“?
— Američki avion je krenuo sa Kipra, dok je drugi poleteo iz baze u Saudijskoj Arabiji. U slučaju prelaska granice — ako do toga dođe — NATO ima svoja pravila, i poznate su posledice do kojih to dovodi. Obično sa avionom koji krši vazdušni prostor komunikaciju uspostavljaju civilni organi kontrole leta. Oni pilotu skreću pažnju na kršenje vazdušnog prostora ili ga pozivaju da sleti. Ako je to nedovoljno, priključuju se vojne strukture, čije su krajnje mere u mirno vreme da nateraju pilota da sleti. To što se tamo desilo nikako ne odgovara opšteprihvaćenim pravilima. Oni su oborili ruski avion jer su to i želeli.
Ko je želeo da dođe do toga?
— Treba polaziti od toga da, ako se ne pridržavaju tih međunarodnih pravila, iza toga stoji politički interes. Cilj je verovatno da se naruše odnosi Turske i Rusije, koji su, između ostalog, bili u procvatu — u meri u kojoj se to i desilo nakon incidenta.
Prošle godine je pod američkim pritiskom EU prekinula gradnju gasovoda „Južni tok“. Nekoliko nedelja kasnije Rusija i Turska su uspele da nađu zamenu „Južnom toku“ — „Turski tok“. To je bilo u suprotnosti sa sankcionom politikom SAD protiv Rusije. Polazeći od toga, mogu se izvući zaključci o reakciji Amerikanaca.
Međutim, ipak je turski lovac oborio ruski avion. Zašto Erdogan rizikuje odnosima sa Rusijom?
— Sada turska strana na svaki način ističe da je među pilotima koji su doneli odluku da se obori „suhoj“ i turske Vlade ogromna distanca. Govoreći da je odluka da se napadne avion — odgovornost pilota, Vlada se maksimalno distancira od sopstvenih Oružanih snaga. Ostaje da se pretpostavi da su piloti samostalno poleteli sa baze Indžirlik. Nedavni puč nam je pokazao da unutar turskih Oružanih snaga bili procesi koji su naterali tursku vlast da preduzmu oštre mere. Ko izvodi puč, njemu neće zadrhtati ruka da obori ruski avion.
Međutim, u početku je Erdogan stao na stranu pilota. Pola godine je prošlo pre nego što se izvinio. Otkud takav zaokret?
— U takvoj situaciji treba razmatrati politički i ljudski faktor. Šta ostaje turskom predsedniku u takvoj situaciji osim da kaže da se to desilo po nalogu turske Vlade? Politički je to bilo veoma složno. Nakon svega, mogu se razumeti određene izjave Erdogana. Kasnije nije propustio nijedanu priliku da izađe u susret ruskom predsedniku. Zato treba razmisliti šta je nateralo turskog pilota da sam obori ruski avion. To pitanje traži odgovor. Turska Vlada treba da odgovori na njega, čak i ako se time naruše odnosi sa NATO-om, SAD ili Saudijskom Arabijom.
Nakon pomirenja Turske i Rusije u Turskoj se dešava vojni puč. NATO je morao nešto da zna o tome?
— Moji turski prijatelji o svim vojnim pučevima, počevši od 1945. godine, ne razumeju zašto je uopšte potrebno gatati ko stoji iza toga. U Turskoj stalno govore da iza njih stoje SAD.
Ako se pogleda politika SAD poslednjih godina, treba reći da je njihov cilj da uvuku Rusiju u političku i ekonomsku krizu. Ako tako važna zemlja kao što je Turska odjednom počne da se vodi sopstvenim interesima u odnosu na Rusiju, SAD treba da preduzmu mere. Zato je, po mom mišljenju, potpuno jasno da su SAD umešane u tursku vojsku. Zato je potpuno logično da je u Turskoj izveden vojni puč kako se ne bi dovela u opasnost politika Vašingtona prema Rusiji.
Erdogan ide na sastanak sa Putinom. Zašto on nakon puča prvo ide upravo u Rusiju?
— Postoje glasine da su Erdoganu život spasile informacije koje je dobio od Rusije. Ruska strana je Erdogana izgleda upozorila o njegovoj bezbednosti u letovalištu Marmaris. Rusi, naravno, slušaju sve iz svojih baza u Siriji, i upozorili su ga. Prošli put je turski predsednik nakon takve situacije prvo otputovao u Vašington. Međutim, Erdogan očigledno želi da prvo poseti one sa kojima može da sarađuje i koji su mu spasli život, ako je to istina.
Na koji način će se razvijati uloga Turske u NATO-u i njeni odnosi sa SAD. Turska je ipak druga po brojnosti vojska NATO-a.
— Odnosi sa SAD sada tako pucaju da se ne zna da li će se prekinuti. To se odnosi i na misiju Bundesvera kao člana NATO-a u Turskoj. Mi nismo u Turskoj zato što je Sirija napala Tursku, već zato što Turska otvoreno doliva ulje na vatru građanskog rata u Siriji. Erdogan učestvuje u stvaranju haosa u Siriji, a mi imamo posla sa stotinama hiljada žrtava. To znači da Bundesver ne štiti saveznika već ga svojim prisustvom bodri da nastavi svoje agresivne mere protiv suseda. Ova šizofrenija je neodvojivi deo NATO-a.
