Iz Kremlja je ranije saopšteno da će se Putin i Erdogan sastati 9. avgusta u Sankt Peterburgu, ali nije komentarisano o čemu bi njih dvojica mogli da razgovaraju.
„Još uvek se ne zna dnevni red sastanka. Ima mnogo predloga. To će biti prvi susret nakon dugo vremena, prvi pošto su dvojica lidera odlučila da okrenu ’novi list‘, tako da neće biti manjka tema za razgovor, sa sigurnošću to tvrdim“, rekao je novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Ruski i turski analitičari očekuju da će Putin i Erdogan razmatrati politička, ekonomska, ali i pitanja o regionalnoj bezbednosti, dok će pitanje podrške Turske teroristima u Siriji biti na vrhu dnevnog reda.
Kako podseća list „Svabodnaja presa“ do zahlađenja u odnosima Rusije i Turske došlo je u novembru kada su turske vazdušne snage oborile ruski borbeni avion Su-24 i kada su dve zemlje skoro bile na ivici rata. Potom je usledio ekonomski rat, u kojem je Turska pretrpela velike gubitke. Zahlađenje u odnosima trajalo je sve dok turski predsednik nije uputio izvinjenje ruskom predsedniku.
Komentarišući otopljavanje odnosa Moskve i Ankare viši stručnjak u Centru za vojno-političke studije Mihail Aleksandrov ističe da je Erdoganovo ponašanje skroz logično.
„On je u teškoj situaciji. Zapadne zemlje su organizovale puč protiv njega, koji je, srećom, bio neuspešan. Sada je Erdogan faktički postao izolovan. On mora da očisti prozapadne struje u zemlji… Otuda i velika čistka u vojsci i državnim službama. Zapad, naravno, neće tolerisati to, pa je pritisak na Erdogan u porastu… Turski predsednik shvata da mora da traži podršku sa druge strane. Turska može biti jaka regionalna sila, ali će teško opstati sama u današnjem svetu“, istakao je on.
To je ono zbog čega Erdogan traži bliže veze sa Rusijom, da nađe zajedničko tlo, da bi iskoristio to približavanje kao sredstvo za pritisak na Zapad, da izbegne antiturske sankcije, smatra ovaj ekspert.
Upitan da li Moskva može da veruje prijateljskim potezima turskih vlasti, Aleksandrov je naglasio da je teško u ovom trenutku proceniti da li je Erdogan iskren ili je samo umešan u političko manevrisanje. Taj analitičar smatra da će se ključni kriterijum za merenje njegove iskrenosti svoditi na posmatranje budućih akcija Turske, a posebno ukoliko ona nastavi da podržava DAEŠ i ostale terorističke grupe koje operišu u Siriji.
Što se tiče DAEŠ-a, Turska će morati da odustane od podrške toj terorističkoj organizaciji, ukoliko je ozbiljna u vezi sa saradnjom sa Moskvom.
„Rusija mora ozbiljno da se obračuna sa tom terorističkom grupom… Turska granica mora biti zatvorena za DAEŠ ukoliko Erdogan želi da bude prijatelj sa Rusijom. Naravno, sasvim je moguće da bi takav sporazum mogao da bude zaključen usmeno. Erdogan će verovatno nerado pristati na takav korak“, tvrdi taj analitičar.
Aleksandrov ističe da je pitanje „kako će Ankara raditi na ispunjenju tog sporazum, uzimajući u obzir da će primena takvog sporazuma u praksi gotovo sigurno dovesti do sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama… Samo će u praksi moći da se proveri da li će se Erdogan usuditi da preduzme takav korak“.
Kako kaže, u zamenu za to Rusija bi mogla da ukine sankcije na uvoz turskih poljoprivrednih projekte i složi se da učestvuje u nekim zajedničkim ekonomskim projektima, uključujući i okvir za Evroazijsku ekonomsku uniju.
„Mogli bismo da obećamo Turskoj podršku za ulazak u Šangajsku organizaciju za saradnju, što bi joj dozvolio da uđe u ekonomsku zonu Puta svile.“
Na kraju, analitičar smatra da je „važno razumeti da, sa jedne strane, Erdoganov pomak otvara neverovatne mogućnosti, a sa druge, mora se uvek imati na umu da će Erdogan do kraja pokušavati da manevriše između Rusije i Zapada. Turska nikada neće promeniti svoje geopolitičke prioritete. Umesto toga, ona će pokušati da upotrebi sukob između Istoka i Zapada da odbrani svoju relativno nezavisnu poziciju.
„Ukoliko Erdogan ne sprovede do kraja sporazume koje je potpisao sa Putinom u Sankt Peterburgu, Moskvu ništa neće sprečiti da ne ispuni svoje obaveze. Turski lider mora da shvati da je vreme da se fokusira na unutrašnje probleme, da dođe do sporazuma sa Kurdima, inače će se suočiti sa pretnjom od kolapsa“, istakao je Aleksandrov.
Sa svoje strane Aleksej Obrascov, viši istraživač u Centru za azijske i afričke studije na Višoj ekonomskoj školi, ponudio je pesimističnije procene.
„Ne očekujem od tog sastanka nikakve senzacionalne odluke“, istakao je on.
„Možda će biti postignuti neki lični dogovori o kojima ćemo saznati u budućnosti, ukoliko uopšte saznamo. Sve u svemu, poseta je izazvana užurbanom, ali razumljivom željom Turske da obnovi odnose sa Rusijom. Očigledno, osim diplomatske učtivosti, ekonomija će biti u prvom planu razgovora. U vezi sa pogoršanjem odnosa sa Rusijom, Turska se suočila sa velikim ekonomskim gubicima, što je povuklo za sobom ozbiljne socijalne i političke posledice“, kaže Obrascov.
Upitan da li bi Rusija mogla da zahteva od Erdogana da zaustavi svoju podršku džihadistima u Siriji, Obrascov je rekao da veruje da je direktan zahtev u tom smislu malo verovatan.
„Moguća je neka vrsta razmene informacija, jedinstvena koju mogu da obave jedino lideri dve države.“
„Ukratko, mnogo toga se dešava oko sastanka Putina i Erdogana i odgovarajuće razmene informacija između dva predsednika. Nadamo se da će sastanak imati ulogu u rešavanju sirijske krize, koja ne samo da je razorila zemlju, već je pomogla da se destabilizuje Bliski istok, pa čak i Evropa, koja i dalje trpi zbog posledica izbegličke krize i radikalnog islamskog terorizma“, zaključuje Obrascov.
