„To je droga koja može da se uzgaja na teritoriji Srbije u prirodnim uslovima. Pored toga, uzgaja se u veštačkim uslovima u laboratorijama. Proces proizvodnje je jednostavan, pa je zato dostupna i onima koji nemaju sredstava da sebi priušte neke skuplje droge“, rekao je Pekić za Tanjug.
Pored uzgajanja marihuane na domaćoj teritoriji, ona u Srbiju dolazi sa područja Albanije, preko Kosova i Metorije, iz Crne Gore, i jedan manji deo iz Makedonije, naveo je Pekić.
Prema njegovim rečima, teško je opredeliti koliki je tačan broj konzumenata marihuane u Srbiji, jer su „jedni zavisnici, a drugi je samo probaju iz znatiželje“.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, marihuanu je među odraslom populacijom između 18 i 64 godine konzumiralo 7,7 odsto populacije nekada u toku života, dok ju je u prethodnih 12 meseci konzumiralo 1,6 odsto odrasle populacije.
To su, međutim, zvanični podaci, a pretpostavlja se da je broj konzumenata znatno viši.
Prema objašnjenju koje se može naći na sajtu Kancelarije za borbu protiv droga, marihuanu čine listovi i cvetovi kanabisa (indijske konoplje), dok je njen modifikovani oblik sa znatno jačim dejstvom — droga poznata kao skank.
Od kanabisa, koji kao industrijska biljka vodi poreklo iz srednje Azije, mehaničkim ili hemijiskom putem dobijaju se i hašiš i hašišovo ulje.
Ulična prodajna cena marihuane u Srbiji varira i zavisi od mnogo faktora, a prosečno se kreće oko 500 dinara za pola grama, jedan gram je 1.000 dinara, pet grama košta oko 3.000 dinara, a 10 grama oko 6.000 dinara, navodi se na sajtu Kancelarije.
Marihuana se najčešće puši u ručno pravljenim cigaretama poznatim kao „džoint“, u raznim lulama i nargilama, a priprema se i kao čaj, dok maštovitiji konzumenti sa njom spremaju pite ili kolačiće.
Glavni psihoaktivni sastojak marihuane je tetrahidrokanabiol (THC) i može varirati u rasponu od 0,1 odsto do preko 5 odsto, dok tetrahidrokanabinola u hašišu ima oko 10 odsto, u skanku 20 odsto, a u hašišovom ulju čak do 50 odsto.
Kancelarija za borbu protiv droga naglašava da su znaci raspoznavanja konzumenta kanabisa mahom euforično raspoloženje, dezorijentisanost, napetost, pospanost, zaboravljanje, napadi paranoje, straha ili smeha, zatim zakrvavljene oči, povećan apetit, ubrzan rad srca, široke zenice, crvenilo beonjača, suvoća usta, pojačana žeđ…
Veoma je važno istaći da konzumiranje kanabisa stvara psihičku, ali ne i fizičku zavisnost, a prestanak konzumiranja ne izaziva apstinencijalne krize.
Međutim, posledice korišćenja su mnogobrojne i mogu se ispoljiti u oštećenju mozga i centralnog nervnog sistema (oštećenja memorije i nedostatka motivacije), kao i u poremećaju rada srca (povećanju krvnog pritiska, aritmije).
Povećava se i rizik od malignih oboljenja, hroničnog bronhitisa i drugih problema sa disajnim putevima.
Hašiš se takođe dobija od indijske konoplje, a nalazi se u dlačicama kojima je prekriveno čitavo stablo biljke kanabisa, a naročito dlačice lista.
Ovako dobijena materija se presuje u različite oblike.
Cena jednog grama na našem tržištu se kreće između 1.000 i 1.500 dinara. Hašiš je dosta jači od marihuane, ali ne i od skanka.
Konzumira se pušenjem, i to pomoću nargila i drugih vrsta lula, inhalacijom i kuvanjem čajeva.
Osnovno dejstvo uzimanja hašiša su vizuelne halucinacije, gubitak vremenske i prostorne orjentacije, kao i moći rasuđivanja.
Od hašiša se dobija hašišovo ulje, koje izgleda kao rastopljena čokolada, a konzumira se tako što se cigareta natopi hašišovim uljem i potom puši.
Skank se proizvodi u ilegalnim laboratorijama, gde se uzgajaju biljke u veštačkim uslovima, po strogim procedurama.
U tim laboratorijama ništa nije prepušteno slučaju, od odabira zemljišta, procesa navodnjavanja, prehrane biljaka, temperature vazduha u prostoriji, do stalnog izlaganja veštačkim izvorima svetlosti.
Taj način proizvodnje može dati i do tri berbe godišnje, a takođe je povećana količina aktivne supstance THC, koja ide i preko 20 odsto, što takođe povećava cenu skanka na ilegalnom tržištu, kažu podaci Kancelarije za borbu protiv droga.
