Posle javne debate, koja je bila novost u do sada prilično tajnovitom izboru generalnog sekretara UN, sledi prvo neformalno glasanje o novom šefu svetske organizacije. Neformalno glasanje članica Saveta bezbednosti UN trebalo bi da ukaže na održivost kandidatura 12 pretendenata na stolicu na kojoj trenutno sedi Ban Ki Mun.
„To je odmeravanje snaga. Pročišćavanje da bi se videlo ko stvarno koliko politički teži i ko je najprihvatljiviji za sve strane koje su involvirane u njegov izbor“, kaže bivši ministar spoljnih poslova SRJ i bivši šef jugoslovenske misije pri UN Vladislav Jovanović.
Predstavnici petnaestočlanog Saveta bezbednosti UN na glasačkom listiću zaokružiće imena onih kandidata koje smatraju najkompetentnijima za poziciju generalnog sekretara.
Kandidati će tim glasanjem biti podstaknuti da nastave sa kampanjom, a možda će, posle prebrojavanja glasova, od nje i odustati. Svi kandidati će o rezultatima glasanja biti obavešteni, ali rezultati neće biti puštani u javnost.
Na kraju krajeva, pet stalnih članica SB UN sa pravom veta, SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska moraće da se dogovore o najpogodnijem kandidatu. Stalne članice SB nisu u obavezi da se drže mišljenja većine u Generalnoj skupštini UN. Međunarodne diplomate nadaju se da će se ime kandidata za generalnog sekretara UN znati do oktobra.
Svi kandidati teorijski imaju jednake šanse, ali one zavise od toga u kojoj su meri ranije i pred početak izbora uspeli da unaprede svoje odnose sa ključnim činiocima u Savetu bezbednosti, kaže Vladislav Jovanović. Prema njegovim rečima, to su Rusija i SAD.
„Takvi će vrlo brzo imati prednost nad ostalima koji to nisu učinili. Sada bi stvar mogla da se kreće kao grupa biciklista, gde se u prvom krugu trke već naglašava ko je od njih najizdržljiviji i ko bi mogao da bude među prvima u vodećoj grupi“, objašnjava Jovanović.
Nakon tog glasanja sledi odmeravanje snaga onih kandidata koji imaju najbolje izglede, dodaje Jovanović. Bivši srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, prema Jovanovićevom mišljenju, ima dobre izglede „jer je svež, nedavno je bio predsednik Generalne skupštine UN, i kao mlad čovek koji iskazuje posebnu energiju da učini nešto u procesu reformisanja UN“.
„Međutim, i drugi će da koriste taj jezik, tako da to nije dovoljno da ga istakne odmah u prvi red, koliko će biti potrebno da se ustanovi u kojoj meri je već uspeo da izgradi poverenje Rusije i Amerike prema sebi“, smatra Jovanović.
Rusija, prema njegovim rečima, nikada nije pokazivala rezerve prema Jeremiću, tim pre što se radi o predstavniku neutralne države u tzv. Istočnoj regionalnoj grupi.
„Što se Amerike tiče, zavisi do koje je mere naš kandidat uspeo da izglača odnose sa njom koji su pre nekoliko godina bili pomalo nategnuti i koja je cena koju će za to morati da plati. Te stvari ne znamo, to će se pokazati u daljoj trci“, naglašava Jovanović.
Ne zna se koliko su drugi kandidati uspeli da zadobiju poverenje ključnih igrača u SB UN, naglašava Jovanović. Njegova je pretpostavka da su u tome imali manje uspeha jer dolaze iz zemalja uključenih u zapadne integracione sisteme, kao što je NATO, što Rusiji, po definiciji ne odgovara.
Već odavno se vode debate kakva ličnost bi na mestu generalnog sekretara UN trebalo da zameni bivšeg južnokorejskog ministra spoljnih poslova Ban Ki Muna. Dosadašnje opšte mišljenje glasilo je da je generalni sekretar tek nešto više od šefa administracije UN ili „namrštenog propovednika“, kako su tu instituciju nazivali neki zapadni mediji.
Ipak, britanski ambasador pri UN Metju Rajkroft morao je da prizna posle javne debate kandidata, održane ranije ovog meseca, da većina članica UN žele snažnog generalnog sekretara.
„To je konsenzus koji ne bi bio toliko očigledan da nije bilo promena u izbornom procesu. Mislim da to otežava nekome ko nije toliko snažan da bude izabran“, izjavio je Rajkroft posle televizijske debate kandidata.
Diskusija o mogućnosti da na mesto generalnog sekretara UN dođe žena i rasprava o ulozi žena u svetskoj organizaciji na debati je pobrala oduševljene aplauze. Polovina kandidata za mesto čelnog čoveka UN i jesu žene.
Na spisku se nalaze generalna direktorka Uneska Bugarka Irina Bokova, bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić, bivša moldavska ministarka spoljnih poslova Natalija German, bivša novozelandska premijerka Helen Klark, koja se nalazi na čelu Programa za razvoj UN, ministarka spoljnih poslova Argentine Suzana Malkora i bivša šefica UN programa za klimu Kristijana Figeres iz Kostarike.
Međutim, iz trke ne bi trebalo automatski izbaciti ni muške kandidate među kojima su, pored Jeremića, i ministar spoljnih poslova Crne Gore Igor Lukšić, bivši slovenački predsednik Danilo Tirk, bivši Visoki komesar UN za izbeglice i portugalski premijer Antonio Gutjereš, bivši makedonski ministar spoljnih poslova Srđan Kerim i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak.
Najveći broj kandidata dolazi iz Istočnoevropske grupe, kojoj prema pravilu sada pripada mesto generalnog sekretara, međutim ima i kandidata koje ne pripadaju toj grupi. Oni, prema Jovanovićevim rečima, imaju najmanje šansi da prođu dalje, jer takođe pripadaju onoj grupi zemalja koje su, kako Jovanović kaže, po volji i srcu Amerike.
Sve ipak zavisi od toga da li će neko od kandidata biti toliko uverljiv da se nametne kao apsolutni favorit regionalne grupe i da druge zemlje koje imaju kandidate polako počnu da se povlače u korist jednog kandidata, zaključuje Jovanović.
