Biket kaže da je brzo izgubio interesovanje za sankcije i sve ostale političke konflikte.
„To su sve igre vlasti, od početka zahlađenja odnosa prema Rusiji moje mišljenje se nije promenilo. U Britaniji, istini za volju, od onda ima više negativnih komentara i stavova. Ali ljudi su različiti. Jedni veruju medijima, a drugi ne“, kaže Biket.
Prvi put je Britanac došao u Rusiju pre nekoliko godina: on je pola godine živeo u Tomsku, gde je učio jezik na lokalnom univerzitetu.
„U Britaniji, ako neko uči jezik, on mora da odradi praksu u zemlji čiji jezik uči. Meni se veoma dopao Tomsk, tamo žive dobri ljudi.“
Ranije sam čuo izraz „sibirska duša“, ali sam shvatio suštinu tek kada sam u Sibiru proveo neko vreme. Tamo žive otvoreni i dobrodušni ljudi. To je bilo sjajno iskustvo“, priseća se Biket.
Iz Tomska se Kit sa prijateljima uputio na Bajkal. Do danas se sa širokim osmehom seća putovanja vozom i kupanja u jezeru.
„Putovali smo 36 sati vozom. Svi saputnici su hteli da nam pomognu, stalno su nas pitali da li smo gladni. Bio je oktobar i sa drugarima sam bio među retkim turistima na ostrvu Olhon. Mnogo smo se šetali i svašta smo videli, sve je bilo tako interesantno. Čak smo uspeli i da zaplivamo u jezeru, iako to nije bila baš pametna ideja, jer je temperatura vode bila dva stepena“, govori Britanac.
Kit Biket ni sam ne zna zašto je zapravo počeo da uči ruski jezik.
„Oduvek sam voleo da izučavam jezike. Prvo sam naučio španski i francuski, a želeo sam još nešto novo. U školi me je uvek interesovala ruska istorija i literatura, ali je stalno bila prisutna tu i neka zagonetka, nešto što nisam mogao do kraja da razumem. Želeo sam da shvatim ruski mentalitet.“
Došavši u Rusiju shvatio je da mnogo toga što je do tada znao o Rusiji zapravo nije tačno. Ljudi su veoma gostoljubivi, vole svašta da pokazuju i da objašnjavaju. „Rusi su ljudi od reči, oni su hrabri, nikada se ne žale i uvek su optimistični.“
Ipak, Kit Biket se nije odmah baš najbolje snašao sa ruskom kulturom i mentalitetom.
„Kod nas u Britaniji su ljudi veoma ljubazni. Takvi su maniri, mi se uvek osmehujemo, pridržavamo vrata. U Rusiji nije uvek tako. U Tomsku mi je, dok sam još jako loše govorio ruski, bilo jako teško da se sporazumevam. Ponekad su mi ljudi pomagali, a ponekad bi samo odgovorili „njet“ i tu se sav razgovor završavao. Ali tek sam posle shvatio da to nije grubost, već direktnost, otvorenost. Čak sam to počeo vrlo pozitivno da doživljavam — u smislu da ako hoćeš nešto, onda to jednostavno tako i reci. Mnogo manje ovde ima poigravanja u odnosima“, kaže profesor jezika iz Britanije.
Sada Biket živi u Moskvi i grad mu se veoma sviđa. Ne namerava da se uskoro vrati u London.
„Moskva i London imaju potpuno drugačiju atmosferu. Infrastruktura u Londonu je bolja, ali u Moskvi se čovek oseća kao da je svoj gazda. U Londonu nema toga, nema osećanja da već sutra može da se desi nešto što će iz korena promeniti tvoj život. U Moskvi osećam da sam živ, da je ovo moj život i to mi se sviđa. Sve je otvoreno, sve se menja. Oseća se energija raznih mogućnosti“, zaključuje Biket.
