Za nepune dve godine na Kosovu i Metohiji zabeležena su 102 incidenta sa etničkim predznakom, u kome su žrtve bili Srbi. Pod incidentima se podrazumeva — bacanje bombi na srpske kuće, pucanje, krađe, rušenja kuća, verbalni i fizički napadi na žitelje Kosova srpske nacionalnosti…
Poseban deo odnosi se na uništavanje srpskih grobalja, crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, koja su svakodnevna. Verbalan zastrašivanja i ispisivanje parola UČK, ISIS, „Ubij Srbina“, i tako dalje, bezmalo su ispisana na svim objektima koji imaju pridev „srpski“, počev od tabli sa imenima sela, koja još uvek imaju i stanovnike srpske nacionalnosti, pa do manastirskih zidina.
Najviše su na udaru Srbi povratnici, i to u opštinama Klina i Peć, mestima u dubini Metohije, a u poslednje vreme na udaru su srpske opštine na severu Kosova. Napadi su pojačani od momenta kad je počela izgradnja povratničkog naselja za Srbe „Sunčana dolina“ na severu Kosova. Zbog ovakvih incidenta, koji gotovo po pravilu nemaju epilog i počinioci ne budu nađeni, oni Srbi koji nisu odlazili sa Kosova ni tokom rata ni posle, razmišljaju da, pre svega zbog bezbednosti svoje dece, odu sa Kosova. U Orahovcu je tako za nepunih pola godine prodato oko 150 srpskih kuća po ceni koja je ispod tržišne, a 18 srpskih porodica je zauvek otišlo iz ovoga kraja.
Branimir Stojanović, potpredsednik Vlade Kosova je nedavno, posle učestalih napada na Srbe u selu Pralovo u Opštini Novo Brdo, upozorio da napadi moraju da prestanu, ali i da ima utisak da kosovska policija i Kfor ništa ne preduzimaju da ih spreče. Priština, s druge strane, sve ove ispade i probleme smatra kao izolovane probleme i ne pridaje im mnogo značaja. To samo navodi na pomisao da sistematsko čišćenje Srba sa Kosova nikada nije prestalo, nego je samo promenjen način. Sezona lova na Srbe na Kosovu i Metohiji nikada nije završena, odnosno traje i danas?
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, podseća da je jedan od osnovnih ciljeva OVK bio proterivanje Srba i da je ozbiljno etničko čišćenje počelo devedesetih. Naš sagovornik podseća i da je pokušaj masovnog završnog etničkog čišćenja Srba bio 2004. te godine je, posle albanskog divljanja, otišlo skoro 100 000 Srba, dok kao najjači talas proterivanja Srba navodi 1999. godinu.
„Posle toga nije bio masovnog proterivanja Srba ali etnički motivisani napadi nikad nisu prestali i to traje i danas. Policija ne reaguje, imovina Srba se otima, a prijavljeni slučajevi se ne procesuiraju. Albanci nisu spremni da zaustave etničko čišćenje, već nastoje da ga u potpunosti dovrše. I nisu na udaru samo Srbi fizički i njihova imovina već i srpska kulturna baština“, kaže Drecun.
Srba u kosovskim gradovima gotovo da nema, a i ono malo što živi po ruralnim sredinama, ili bolje rečeno u getu, nema slobodu. Srpska deca koja studiraju recimo u Mitrovici, a žive na primer u Orahovcu, treba da putuju u lokalnim albanskom autobusima gotovo preko celog Kosova, koje je čisto albansko. Zbog toga većina njih ili odustaje do daljeg školovanja, ili odlazi u Beograd na školovanje. Nije retkost da roditelji dece sa one strane Ibra iznajmljuju stanove u severnoj Mitrovici za njih da bi mogli da studiraju, a da ne putuju.
Srpska deca koja danas imaju 15, 16, ili 17 godina nikada, recimo, nisu bila u Prištini ili u gradu blizu svoga sela. Primećeno je da su napadi na Srbe učestaliji kada se na Kosovu rešava neko za Albance važno pitanje, kao što je Specijalni sud ili, na primer, formiranje vojske Kosova, gde je potrebna i podrška srpskih zvaničnika u kosovskom parlamentu. Šta Srbi koji participiraju u vlasti u Prištini mogu da urade? Tačnije, da li mogu nešto da urade?
Slavno Simić, šef poslaničke grupe Liste „Srpska“ u prištinskom parlamentu i predsednik Liste „Srpska“ za Sputnjik kaže da je u više navrata pokušavao da ministru policije na Kosovu skrene pažnju da napadi na Srbe nisu izolovani incidenti, jer smatra da KPS ima kapacitete da spreči takve pojave i da može ozbiljnije da pristupi ovom problemu.
„Mi smo imali zaista ozbiljne incidente u kojima su naši mladi ljudi povređeni, izbodeni nožem i to je još jedan pokazatelj da za Srbe sloboda kretanja još uvek nije uspostavljena onako kako treba, ali je svakako bolja nego pre sedam ili osam godina“, kaže Simić.
On, međutim, za razliku od Drecuna, ne misli da se ovi napadi na Srbe mogu svrstati u nastavak etničkog čišćenja preostalih Srba na Kosovu.
Ipak, priznaje da „u određenim sredinama postoji stalan tihi i neprimetni pritisak na Srbe i na njihovu imovinu, kao i na povratnike koji žele zaista da žive ovde, zato insistiram da se svaki incident objavi kako bi se izvršio pritisak i na međunarodnu zajednicu i na relevantne institucije na Kosovu da bi se Srbi zaštitili“.
