Karaganov, član uticajnog Saveta za spoljnu politiku i odbranu pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, u intervjuu za nemački „Špigl“ navodi da već desetak godina raste rizik od novog rata u Evropi, i da je sada isti kao u vreme Hladnog rata.
Propaganda koja u izobilju stiže sa obe strane svedoči o opasnoj fazi krize, smatra Karaganov.
„Ruski mediji su više rezervisani od zapadnih. Premda morate da razumete da je Rusija veoma osetljiva kada je reč o odbrani. Mi moramo da budemo spremni na sve. To je izvor povremeno široke propagande“, kaže on i pita: „Ali šta radi Zapad? On se samo bavi ocrnjivanjem Rusije; veruje da mi pretimo da ćemo napasti. Situacija se može uporediti sa krizom kakva je postojala krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih“.
Ruski ekspert ima na umu masovno povećanje broja nuklearnih raketa srednjeg dometa u Evropi, koje je lako moglo dovesti do nenamernog nuklearnog rata. Te rakete imaju vrlo kratko vreme doleta, zbog čega napadnutoj strani ne ostaje gotovo nimalo vremena da reaguje, a to opet čini automatsku odmazdu jedinom mogućom reakcijom na pogubnu nuklearnu vatru. Takva situacija ublažena je sporazumom o zabrani raketa srednjeg dometa potpisanim 1987. godine.
Prema mišljenju Karaganova, sadašnje jačanje NATO snaga kod granica Rusije nalik je postavljanju raketa „peršing“ i SS-20 pre tri decenije, barem u smislu nemuštog opravdanja za njihovo raspoređivanje.
„Strahovanja u zemljama kao što su Poljska, Litvanija i Letonija treba povezati sa time što NATO u tim zemljama stacionira oružje. Ali to im ne pomaže; mi to tumačimo kao provokaciju. U slučaju krize mi ćemo uništiti upravo to oružje. Rusija više nikad neće ratovati na svojoj teritoriji“, poručuje Karaganov.
Kako ističe, pomoć koju je ponudio NATO nije simbolična pomoć baltičkim državama nego provokacija.
„Ako NATO počne da nasrće na nuklearnu silu kakva smo mi — biće kažnjen“, naglašava ruski ekspert.
Deo problema, prema njegovim rečima, jeste prekid komunikacija, što je pokazao rad — odnosno odsustvo rada — Saveta NATO—Rusija, koji je formiran da bi rešavao razlike u mišljenjima između Alijanse i Rusije, ali „više nije legitimno telo“.
„NATO je postao kvalitativno drukčiji savez. Kada smo počeli dijalog sa NATO-om, bio je to odbrambeni savez demokratskih sila. Ali onda je Savet NATO—Rusija poslužio kao pokriće i za legalizaciju ekspanziju NATO-a. Kada nam je zaista bio potreban — 2008. i 2014. — nije ga bilo“, navodi Karaganov, imajući na umu dve velike ruske bezbednosne krize — događaje u Gruziji i Južnoj Osetiji i nasilnu smenu vlasti u Ukrajini.
Karaganov ističe da neprijateljstvo između Rusije i Evrope i na druge načine pogađa obe strane. Posle više decenija bezbrižnog života, Evropa je zaboravila kako se vodi realpolitika, za razliku od Rusije, što znači da Evropa gubi pomoć Rusije kada je u pitanju izbeglička kriza, jer je malo verovatno da će je Moskva ponuditi u situaciji kada je suočena s konfrontacijom.
„U Evropi imate različit politički sistem koji nije u stanju da se adaptira na izazove novog sveta. Nemačka kancelarka je rekla da naš predsednik živi u drukčijem svetu. Ja verujem da on živi u veoma realnom svetu“, ističe Karaganov.
S druge strane, Rusija je pogođena jer ruske elite pronalaze izgovor da, dok god postoji pretnja od NATO-a, ne preduzimaju bolne ali neophodne unutrašnje reforme.
Međutim, Karaganov smatra da Rusija u tom sučeljavanju u dogledno vreme neće ponuditi bilo kakve ustupke Zapadu nego će se okrenuti ka istoku udaljavajući se od Evrope, iako on misli da takav ishod nije najbolji za Rusiju.
„Mi verujemo da je Rusija moralno u pravu. Neće biti bilo kakvih suštinskih ustupaka sa naše strane“, kaže on i dodaje da je psihološki gledano Rusija sada postala evroazijska sila.
„Ja sam bio jedan od intelektualnih tvoraca zaokreta ka istoku. Ali sada smatram da ne treba da okrećemo leđa Evropi. Moramo pronaći način da revitalizujemo naše odnose“, poručuje Karaganov.