Američki mediji predviđaju približavanje dveju zemalja u određenim tačkama sirijskog pitanja, ali ne treba računati da će se osnovne protivrečnosti rešiti. Postoji nekoliko pozicija u kojima se Moskva i Vašington razilaze u stavovima.
Američki državni sekretar postao je čest gost u Moskvi, ali američki mediji posebno ističu ovu njegovu radnu posetu. „Pretpostavlja se da će Keri i Lavrov detaljno razmotriti mogućnost razmene obaveštajnih podataka i mape ciljeva vazdušnih napada u Siriji“, prenosi Si-En-En.
„Obamina administracija predložila je ruskoj Vladi novi dogovor o Siriji, koja će produbiti vojnu saradnju dveju zemalja u borbi protiv terorista u zamenu za to da Rusija ubedi Asadovu vladu da prekine bombardovanje pobunjenika koje podržavaju SAD“, navodi „Vašington post“.
U korist toga da su novi sporazumi o Siriji verovatni najpre svedoči učešće Vladimira Putina u diskusiji: da je to običan diplomatski prijem, malo je verovatno da bi bilo potrebno prisustvo predsednika Rusije.
Međutim, govoreći o mogućem približavanju, treba imati na umu i suštinske razlike u stavovima dveju sila o situaciji u Siriji. Iz ovog kompleksa protivrečnosti mogu se izdvojiti četiri osnovne tačke.
Status predsednika Asada
Stav Rusije: Bašar el Asad je legitimni predsednik Rusije. Sudbinu predsednika Sirije može da odredi samo sirijski narod i sve odluke potrebno je tražiti za pregovaračkim stolom. Ukoliko Asada primoraju da podnese ostavku u uslovima rata Sirija, kojom njegova porodica upravlja više od četiri decenije, potonuće u haos sličan onom koji se u Libiji desio posle skidanja sa vlasti Muamera el Gadafija.
Stav SAD: Predsednik Sirije Bašar el Asad nije legitiman i mora da ode sa svog mesta. Nemoguće je ubediti sirijsku opoziciju da sedne za pregovarački sto za kojim će se nalaziti i Asadovi predstavnici. Njegovo podnošenje ostavke na mesto predsednika će usporiti tok vojnih akcija i približiti donošenje mira u regionu.
Spiskovi terorističkih organizacija
Stav Rusije: Za Moskvu su ekstremističke organizacije kao što je DAEŠ, Nusra front (sirijski ogranak Al Kaide), Ahrar aš Šam i Džeiš el islam. Osim njih, na teritoriji Sirije deluje više od 150 terorističkih grupa. Pregovori sa ovim organizacijama nisu mogući, i ovi pokreti su predmet likvidacije.
Stav SAD: Vašington ne namerava da priznaj za terorističke grupe Ahrar aš Šam i Džeiš el islam. Sjedinjene Američke Države su protiv toga da se ove organizacije stave na spisak terorističkih. Rusija javno pokušava da stavi proglasi terorističkim organizacije koje predstavljaju strane uključene u rešavanje sukoba.
Zajedničko planiranje bombardovanja
Stav Rusije: Moskva pozdravlja učešće Pentagona u zajedničkim planovima akcija ruske avijacije i avijacije koalicije koju predvode SAD. Sjedinjenim Državama predlaže se da se zajedno sa vazdušnim snagama Rusije bave planiranjem nanošenja udara po objektima i jedinicama Nusra fronta, nelegalnim naoružanim formacijama, koje ne podržavaju režim prekida ratnih dejstava, kao i na karavane sa oružjem i municijom, naoružane odrede koji ilegalno prelaze sirijsko-tursku granicu.
Stav SAD: O sprovođenju zajedničkih vojnih operacija Moskve i Vašingtona u Siriji zasad ne može da bude ni govora. Ministarstvo odbrane SAD ne smatra ovu inicijativu Rusije odgovarajućom u aktuelnim uslovima. Vašington je spreman da razmatra predloge za održivi mehanizam režima primirja, ali je protiv formiranja jedinstvene taktike i strategije vođenja bombardovanja.
Objekti u Siriji koji podležu uništenju
Stav Rusije: Uništenju podležu vojni objekti, a posebno skladišta oružja i municije, gorivo i maziva, kao i tehnika, uporišta, komandni punktovi, jedinice veze, komandni punktovi DAEŠ-a, Nusra fronta, Ahrar aš Šama, Džeiš el islama i drugih organizacija koje Rusija smatra terorističkim.
Stav SAD: Ruski avioni ne nanose udare samo po teritorijama koje kontroliše DAEŠ. Jedan od ciljeva Moskve je da se oslabi sirijska opozicija, uključujući i onu koju obučava i snabdeva Pentagon. Takva dejstva su nedopustiva.
Bez obzira na ova razilaženja u pogledima, treba istaći izrazitu promenu tona susreta ruskih i američkih diplomata o rešenju sirijskog sukoba. Iako je pre godinu dana administracija Baraka Obame insistirala na hitnoj ostavci Bašara el Asada, sada su rezervisani: pitanje smene političkog režima treba da se reši bez revolucije i pod kontrolom UN.
Ako je pre nego što su ruske vazdušne snage bombardovale sirijske teroriste Vašington izjavljivao da je DAEŠ problem od regionalnog značaja, nakon bombardovanja se pridružio aktivnoj borbi protiv „najvećeg zla na planeti“.
Na kraju, učestalost susreta Lavrova i Kerija svedoči o želji dve strane da se redovno konsultuju o ključnim momentima, zasad pod izgovorom planiranih radnih poseta i u najvećoj meri iza zatvorenih vrata.
