U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik Đorđević govori i o samitu NATO-a u Varšavi, gde je Srbija bila prisutna u svojstvu zemlje-članice programa „Partnerstvo za mir“, o želji Crne Gore da uđe u NATO, o vojnoj saradnji Srbije i Rusije, o situaciji u regionu i bezbednosnim izazovima.
Upravo ste se vratili sa samita NATO-a, gde ste ponovili stav Srbije da želi da sarađuje sa NATO-om, ali da ostaje neutralna. Kakve ste utiske poneli sa tog skupa? Kakve poruke Srbiji su upućene sa tog skupa?
— Učešćem na samitu u Varšavi, koji je spada u red najvažnijih događaja na međunarodnoj političko-bezbednosnoj sceni u 2016. godini, Srbija je potvrdila da u međunarodnim okvirima zauzima poziciju stabilnog i odgovornog partnera. Sam poziv za učešće je znak da naša država ima kapacitet da doprinese izgradnji mira i bezbednosti i na globalnom, ali pre svega na regionalnom nivou. Moram da istaknem da je samit bio veoma dobra prilika za razgovore sa najvišim predstavnicima brojnih državnih delegacija (54) i međunarodnih organizacija (6). Tokom razgovora smo razmotrili aktuelna pitanja koja se tiču međunarodne bezbednosti. Kao država ostvarili smo kontinuitet učešća na skupovima najvišeg nivoa i nastavili sa aktivnim praćenjem inicijativa koje imaju za cilj produbljivanje politike partnerstva i unapređenje dostignutog nivoa interoperabilnosti. Lično ističem zadovoljstvo što smo još jednom promovisali stavove naše državne politike i jasne politike neutralnosti.
U mnogima govorima mogla se čuti teza da se zbog ruske pretnje mora pojačati prisustvo NATO-a na istoku Evrope, ali se mogla i čuti poruka da je neophodan dijalog sa Rusijom. Koliko je, po vašem mišljenju, važan dijalog Rusije i NATO-a?
— Poruke koje su slali, pre svega evropski saveznici i ne samo tokom samita, već i pre njega, pokazatelj su namere Alijanse da se i pored trenutno kompleksnih odnosa, popravi i revitalizuje komunikacija sa Ruskom Federacijom. Najviši zvaničnici NATO država su koristili svaku priliku u poslednje vreme da ojačaju solidarnost unutar NATO-a, ali se isto vreme naglašavao značaj čvršćih odnosa sa Rusijom, te je i moj lični utisak da se samit u Varšavi nije održan pod „znakom konfrontacije“. Na razgovorima sa stranim zvaničnicima zastupao sam stav da dijalog nema alternativu i da je put za prevazilaženje svih sporova i problema, kao i za održavanje potpisanog sporazuma iz Minska, od ključnog značaja za unapređenje regionalne i globalne bezbednosti.
U govoru na samitu ste rekli da je NATO nezaobilazan faktor evroatlantske bezbednosti sa snažnim uticajem na bezbednosnu arhitekturu Balkana. Kakav smatrate da je taj uticaj?
— NATO je nezaobilazan faktor evroatlantske bezbednosti iz više razloga i mislim da je to jasno svim akterima na međunarodnoj sceni. Tokom našeg učešća na samitu, uverili smo se da je za saveznike Balkan region od strateškog značaja i da će to ostati i u narednom periodu. Za Srbiju je NATO vrlo važan partner jer je saradnja sa misijom Kfora jedan od naših prioritetnih zadataka. Smatramo da je Kfor najodgovorniji činilac za održavanje bezbednosti za sve stanovnike KiM što, složićete se, najdirektnije doprinosi bezbednosti Zapadnog Balkana. Pored toga, imajući u vidu evropske aspiracije država Zapadnog Balkana, raspoloživi mehanizmi programa „Partnerstvo za mir“ pružaju dosta dobre mogućnosti da se razvijaju potrebne sposobnosti za aktivan doprinos Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici.
Smatrate li da bi ulazak Crne Gore povećao ili smanjio bezbednost u regionu?
— Iako je po političkom opredeljenju vojno neutralna, Republika Srbija u potpunosti poštuje evroatlantska opredeljenja svojih suseda, samim tim i članstvo Crne Gore u NATO-u. Regionalna saradnja, pored očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i članstva u EU, ostaje jedan od spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, vodi ozbiljnu i odgovornu politiku koja pokazuje stalnu zainteresovanost za unapređenje saradnje sa svim susedima, što može samo da pozitivno utiče na ukupnu stabilnost u regionu.
Kako vidite dalju saradnju Srbije i NATO-u? U kom smeru se može unaprediti Platforma za dostizanje interoperabilnosti?
— Saradnja Srbije i NATO-a će se prevashodno odvijati pod okriljem programa „Partnerstvo za mir“. Dosadašnje angažovanje u mehanizmima Proces planiranja i pregleda i Koncept operativnih sposobnosti, kao i učešće u zajedničkoj obuci i multinacionalnim vežbama, doprinosilo je razvoju interoperabilnosti, čiji je značaj za Vojsku Srbije bio najvidljiviji tokom mirovnih misija pod okriljem UN i EU. U narednom periodu smo orijentisani na pripremu za učešće u nekoj od borbenih grupa EU, te su inicijative poput Platforme za dostizanje interoperabilnosti uvek dobrodošle. Iako su prioritetne teme samita u Varšavi bile krize na Bliskom istoku i Ukrajini, odnosno jačanje odbrambenih sposobnosti samog Saveza, naglasio bih da je poprilično vremena posvećeno i unapređenju odnosa sa partnerskim državama. Podsetiću vas da je to pitanje jedno od tri ključna zadatka NATO-a.
Naravno, u okviru partnerskih inicijativa sa državama-partnerima, postoji jedan broj zemalja koje imaju povlašćeniji status. On je srazmeran doprinosu u aktuelnim misijama NATO-a i drugim sadržajima koji su važni za unapređenje interoperabilnosti. Navedeno ne podrazumeva da se ostale partnerske države, među kojima je i Srbija, nalaze na margini i da im se ne posvećuje dovoljno pažnje.
Mnogi su skloni da kažu da smo potpisivanjem sporazuma o saradnji sa NATO-om već jednom nogom ušli u NATO? Šta vi kažete za te komentare?
— Da, u pravu ste. Bilo je dosta spekulacija u javnosti u vezi sa ratifikacijom Sporazuma Vlade Republike Srbije i NATO Organizacije za podršku po pitanju saradnje u oblasti logistike. Želim još jednom da naglasim da su okviri saradnje između Republike Srbije i NATO-a definisani 2007. godine kada smo u Prezentacionom dokumentu izneli svoja opredeljenje i ciljeve učešća u Partnerstvu za mir. Ni dan-danas nismo izašli iz tih okvira. Svi sporazumi koji su zaključeni sa NATO-om služe radi stvaranja optimalnih uslova za realizaciju tada dogovorene saradnje. Netačna su i tendenciozna tumačenja u javnosti da je potvrđivanje sporazuma SOFA i sporazuma u oblasti logističke podrške Srbija zakoračila u NATO. Istina je da se potpisanim sporazumima uređuje partnerski odnos, čime se štite bezbednosni i odbrambeni interesi naše strane.
Može li Srbija da ostane vojno neutralna ako je okružena članicama NATO-a? Ima li pritisaka da Srbija uđe u NATO ili je, kako se često može čuti, uslovljavanja da ne može u EU ako ne uđe u NATO?
— Tokom učešća na samitu u Varšavi potvrdili smo, kao i mnogo puta pre toga, da smo privrženi opštim demokratskim vrednostima i temeljnim principima međunarodnog prava. To ostvarujemo kao članica kroz rad u okviru UN, ali i kroz delovanje u drugim međunarodnim i evropskim organizacijama. Srbija aktivnim pristupom pokazuje da je spremna za nastavak saradnje sa članicama saveza, kao i sa učesnicima programa „Partnerstvo za mir“. Kada je reč o razvoju političkog dijaloga sa NATO-om, nije tajna da Alijansa traži način da produbi politički dijalog sa Srbijom, pri čemu se ukazuje da intenzivniji dijalog ni na koji način ne protivreči vojnoj neutralnosti Srbije, niti prejudicira bilo kakve ponude za članstvo naše države u NATO-u. Pred Srbiju do sada nisu postavljani bilo kakvi uslovi u vidu članstva u NATO-u na putu ka EU. Sa NATO-om ćemo i dalje graditi najbolje moguće partnerske odnose, na osnovama dobrovoljnosti i samoopredeljenja, pri čemu će isključivo Srbija da projektuje dinamiku saradnje sa NATO-om, u skladu sa svojim interesima, a što je u potpunosti prihvaćeno od strane zvaničnika Alijanse.
Očekujete li da će saradnici Rusko-srpskog humanitarnog centra dobiti u Srbiji isti status kao što imaju i pripadnici NATO-a?
— Navedeno pitanje nije u nadležnosti Ministarstva odbrane.
A kako vidite delatnost tog centra?
— Vojska Srbije ima tri misije, jedna od njih jeste pomaganje stanovništvu u vanrednim situacijama i u tom smislu svaka pomoć je dobrodošla, pa i pomoć Rusko-srpskog humanitarnog centra.
Da li bi Vaše ministarstvo podržalo otvaranje trenažne baze Rusko-srpskog humanitarnog centra u Ečkoj kod Zrenjanina?
— Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu ne nalazi se u nadležnosti Ministarstva odbrane, već Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Ministarstvo odbrane će, sa svoje strane, pružiti svu neophodnu pomoć i asistenciju ovom centru ukoliko se za tim ukaže potreba i ukoliko bude doneta bilo kakva odluka nadležnih državnih organa u tom smislu.
Kako vidite saradnju sa Rusijom? Šta je planirano od zajedničkih aktivnosti u narednim mesecima?
— Saradnja u oblasti odbrane sa Ruskom Federacijom je veoma važna za Srbiju, i to iz mnogo razloga. Pre svega, Rusija je jedan od četiri stuba spoljne politike Srbije, a uz to još i naš strateški partner. U takvoj situaciji sasvim je prirodno da težimo ostvarenju što bolje bilateralne saradnje u svim segmentima, pa tako i u oblasti odbrane.
U ne tako dalekoj prošlosti imali smo potpuno neprirodnu situaciju da su opšti i politički odnosi sa Rusijom bili na najvišem nivou, a da je bilateralna vojna saradnja kaskala za njima, i to je moralo da se promeni. Danas možemo sa zadovoljstvom da konstatujemo da je saradnja u oblasti odbrane dostigla visok nivo opštih i političkih odnosa dveju strana, i da je suštinski unapređena u svim segmentima za koje su obe strane ispoljile interes.
Ovo se odnosi na nastavak kvalitetne saradnje u oblasti vojnog obrazovanja, a posebno na prodor koji smo načinili u oblasti vojno-vojne saradnje, i to u segmentu zajedničkih vežbi i obuke, ali i u oblasti vojno-tehničke saradnje. Ipak, još uvek ima puno prostora da navedeni oblici saradnje budu intenzivirani u narednom periodu, barem onoliko koliko nam to budu dopuštali nepovoljni uslovi sveprisutne ekonomske krize i otežanog finansiranja.
To, pretpostavljam, podrazumeva i dalje učešće u zajedničkim vojnim vežbama?
— Interoperabilnost podrazumeva da vi imate iskustva sa različitim vojskama. I naravno da je nama interes da imamo sa najjačim državama sveta najveću saradnju i najviše vojnih vežbi jer time Srbija na neki način postaje izuzetak u svetu koja ima privilegiju da sarađuje sa svima. I to je jedna od stvari koja pokazuje da je naša vojna neutralnost vrlo dobra za Srbiju.
U aprilu ste bili u Moskvi, sastali ste se sa kolegom Sergejom Šojguom. Da li ste razgovarali o tome kako Rusija može da pomogne u modernizaciji naše vojske?
— Bio sam počastvovan da budem jedan od nekoliko ministara odbrane Republike Srbije koji su uzeli učešće na ovogodišnjoj 5. Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti. Na marginama tog skupa realizovan je i bilateralni susret sa ministrom Šojguom, čime je održan kontinuitet poseta visokog nivoa, koji je izuzetno značajan za utvrđivanje strateških smernica razvoja buduće saradnje.
Tom prilikom razmotrena su sva pitanja od značaja za obe strane i postignuta je zajednička saglasnost o koracima koje treba preduzimati u narednom periodu.
Jedno od pitanja o kojima se tom prilikom raspravljalo bila je i pomoć u modernizaciji i opremanju Vojske Srbije, pa slobodno mogu reći da sam izuzetno zadovoljan što je deo tih dogovora već počeo da se ostvaruje.
Naime, kao što znate, nedavno smo pojačali kapacitete RV i PVO Vojske Srbije sa dva nova transportna višenamenska helikoptera, prvi put nakon dugih 36 godina. To će, nadam se, biti samo dobar uvod u suštinsko unapređenje vojno-tehničke saradnje, za šta su stvoreni formalno-pravni uslovi osnivanjem i prvim zasedanjem Međuvladine srpsko-ruske komisije za vojno-tehničku saradnju. U ovoj oblasti trenutno se vrši usaglašavanje na ekspertskom nivou, a ja verujem da će uskoro biti i vidljivih rezultata koji treba da budu ostvareni kroz operacionalizaciju konkretnih projekata.
Nedavno su stigla dva helikoptera iz Rusije. Da li se planira i nabavka drugog naoružanja od Rusije i dokle se stiglo u dogovorima s tim u vezi?
— Vojno-tehnička saradnja između ministarstava odbrane Republike Srbije i Ruske Federacije je na visokom nivou, što potvrđuje i uspešna realizacija ugovora za nabavku novih helikoptera. Imajući u vidu činjenicu da je Vojska uglavnom opremljena sredstvima naoružanja i vojne opreme ruskog porekla, konstantne su aktivnosti u nabavci potrebnih rezervnih delova, kao i remonta naoružanja.
Zainteresovani smo da i u narednom periodu nastavimo opremanje ruskim naoružanjem i vojnom opremom ukoliko se za to steknu odgovarajući uslovi: finansijski, komercijalni, organizacioni i drugi. Trenutno se razmatra više projekata zajedničke industrijske saradnje koji bi doprineli podizanju kapaciteta i dodatnom angažovanju na međunarodnom tržištu naše odbrambene industrije i remontnih zavoda. Na taj način, kroz sferu vojno-industrijske saradnje moguće je stimulisati dalje aktivnosti i u oblasti nabavki naoružanja.
Ima li pritisaka sa Zapada da se smanji vojna saradnja sa Rusijom? Da li ste na samitu možda čuli takve tonove, da li vam je neko prebacio saradnju sa Rusijom?
— Odogovor bi trebalo da bude kratak — ne. Ali da obrazložim: Republika Srbija je samostalna i suverena država i u skladu sa time vodi nezavisnu spoljnu politiku sa prioritetima koji su svima dobro poznati a mogu se sažeti u jednoj rečenici: punopravno članstvo u EU uz istovremene odlične odnose sa svim državama sveta, na bazi ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja. Shodno tome, Saradnja Srbije sa drugim državama je naše unutrašnje pitanje i meni je drago što svi naši partneri to uviđaju i poštuju.
Treba li i kako da se intenzivira saradnja Srbije sa ODKB?
— Verujem da ste upoznati sa činjenicom da Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije u praksi potvrđuju deklarisanu vojnu neutralnost Srbije. Takva pozicija omogućava nam da, kroz izbalansiran pristup i saradnju sa našim partnerima i na Istoku i na Zapadu, podižemo renome naše zemlje i delujemo kao izvoznik bezbednosti.
U tom svetlu treba posmatrati i odnose sa ODKB. Nakon saradnje sa ovom organizacijom na parlamentarnom nivou, kao i susreta koje sam imao sa generalnim sekretarom ODKB Nikolajem Nikolajevičem Bordjužom, u narednom periodu biće razmotreni modaliteti proširenja vojno-vojne saradnje, pre svega u oblasti zajedničke obuke i vežbi, a u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i u drugim oblastima poput borbe protiv terorizma i droge.
Koje su najurgentnije potrebe naše vojske u smislu osavremenjivanja naoružanja?
— Nedvosmisleni prioritet jeste osavremenjivanje naoružanja u RV i PVO. Nabavka helikoptera predstavlja jedan od koraka ka tom cilju. U narednom periodu težišno ćemo se baviti osavremenjivanjem lovačke avijacije i sistema PVO. Što se samog modela realizacije tiče, on je sam po sebi uslovljen nizom kako finansijskih tako i tehničkih okolnosti, te se može realizovati kroz remont i modernizaciju postojećih sistema, ali i nabavku novih, o čemu će se u narednom periodu, po usvajanju potrebnih planskih dokumenata, konkretnije razgovarati sa ruskom stranom.
Nabavka ovih sredstava, međutim, prvenstveno zavisi od finansijskog faktora, modaliteta i konkretnih aranžmana koje bi utvrdile nadležne državne institucije. Sve vojske sveta se u poslednjoj dekadi, obeleženoj globalnom finansijskom krizom i ograničenjima ekonomskog rasta, susreću sa izazovima neadekvatnog budžetiranja odbrane. Vojska Srbije se, pored nabavki nove opreme, opredelila prevashodno za koncept modernizacije složenih borbenih sistema sa kojima raspolaže, kroz sopstveni razvoj i unapređenje kapaciteta u oblasti odbrambenih tehnologija. Ovo je trenutno jedini način prevazilaženja tehnološkog jaza među generacijama naoružanja. U vezi s tim, u toku je realizacija razvoja aviona za početnu i osnovnu obuku pilota „Lasta“, modernizacija školsko-borbenih aviona, modernizacija raketnih sistema, mobilnog centra vazdušnog osmatranja i javljanja i osmatračko-akvizicijskih radara.
Utisak je da u je u regionu i najmanji razlog dovoljan da tenzije eskaliraju. Kako Vi vidite regionalnu situaciju i koje su ključne pretnje po bezbednost Srbije? Može li Vojska Srbije da odgovori na te pretnje?
— Trenutno najveća regionalna bezbednosna pretnja jeste mogućnost izvođenja terorističkih napada i eskalacija međuetničkih sukoba, kakvih smo u proteklom periodu imali na teritoriji Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.
Osim toga, ključni problemi globalne i regionalne bezbednosti su i migrantska kriza i delovanje radikalnih ekstremista u svetu, koji se odražavaju i na bezbednost Republike Srbije. Iako je migrantska kriza više humanitarni nego bezbednosni problem, postoje ozbiljne indicije i naše procene da pojedini islamski ekstremisti i teroristi mogu da zloupotrebe te probleme za ostvarenje sopstvenih ciljeva.
Inače, stanje bezbednosti na teritoriji Republike Srbije u celini je stabilno, iako postoje indikatori moguće destabilizacije na Kosovu i Metohiji, dok je bezbednosna situacija na jugu centralne Srbije osetljiva, prvenstveno zbog aktuelne migrantske krize.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije preduzeli su konkretne korake u vezi sa migrantskom krizom u smislu pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije u obezbeđenju pojedinih delova granice i u sprečavanju ilegalnih ulazaka na našu teritoriju.
Vojnobezbednosna agencija preduzima preventivne i druge mere iz svoje nadležnosti na otkrivanju bilo kakvih oblika pretnji prema sistemu odbrane, u vezi sa čim i ostvaruju neposrednu saradnju i razmenjuje informacije sa srodnim službama u zemlji.
Nije tajna da su ekstremni islamisti pojačali aktivnost u regionu na teritorijama gde žive stanovnici islamske veroispovesti, kao što su BiH, Kosovo i Metohija, Albanija, jug Srbije. Kolika je pretnja od terorizma?
— Ne raspolažemo saznanjima da se trenutno priprema organizovani teroristički napad u Republici Srbiji, ali se ne isključuje mogućnost delovanja pojedinca; džihadista — povratnika sa ratišta u Siriji i Iraku, naročito imajući u vidu da ih je većina učestvovala u borbenim dejstvima i da su prošli kroz proces intenzivne verske indoktrinacije.
Posebnu opasnost za Republiku Srbiju i region predstavljaju tzv. usamljeni vukovi, lica koja su naklonjena radikalnim islamskim organizacijama ili su simpatizeri njihovih ideologija. Ta lica nisu direktno ili indirektno učestvovala u aktivnostima u ratnim područjima (naročito u Siriji i Iraku) i ne pripadaju do sada identifikovanim ekstremističkim ili terorističkim organizacijama, ali mogu da budu spremna za sprovođenje pojedinačnih terorističkih napada. Pojava takvog vida ispoljavanja terorizma otežala bi rad službi koje su zadužene za antiterorističku zaštitu.
I novi talas migranata nosi sa sobom bezbednosne rizike. Može li Srbija da te rizike drži pod kontrolom ukoliko ne bude saradnje drugih zemalja na balkanskoj ruti?
— Zatvaranje balkanske rute početkom marta ove godine i postizanje određenih dogovora između Evropske unije i Turske u vezi sa migrantskom krizom u određenoj meri je sprečilo masovne migracije stanovništva ka Evropi. Međutim, nakon zatvaranja balkanske rute pojačane su aktivnosti kriminalnih grupa koje se bave njihovim krijumčarenjima preko državne granice.
Srbija preduzima sve mere kako bi se novi talas migranata držao pod kontrolom, a za to je neophodna i saradnja sa drugim zemljama na balkanskoj ruti. Ukoliko ta saradnja izostane, to bi moglo da oteža, pa i onemogući rešavanje migrantske situacije. Siguran sam da to imaju u vidu i državna rukovodstva zemalja u regionu.
Kada su u pitanju Republika Srbija i Ministarstvo odbrane, spremni smo da odgovorimo na sve bezbednosne pretnje i rizike koji bi mogli da proisteknu iz migrantske krize.
U Prištini se uporno pokušava progurati ideja o formiranju Vojske Kosova. Da li se to može bez saglasnosti Srbije?
Republika Srbija ima decidiran i jasan stav: KiM je sastavni deo Srbije, za nas je jedno merodavna rezolucija 1244 i mi se u tom pravcu i krećemo. Podržavamo dijalog i mislimo da dijalogom sve možemo da rešavamo. U ovom trenutku nam je najbitnije da se naše stanovništvo oseća sigurno, da žive normalan život i da imaju generalno viziju budućnosti šta i kako žele da rade. Što se tiče vojske Kosova, za nas je to potpuno neprihvatljivo. U prethodnom periodu Vlada Srbije se pokazala kao konstruktivan partner, ali se isto tako pokazalo da druga strana nešto potpiše i dogovori a posle sprovođenje toga ili stavlja pod znak pitanja, ili odugovlači. Na EU je da vidi ko je kakav i da utiče na njih da se dogovoreno sprovede.
