„Dešava se da ljudi u Rusiji reaguju vrlo negativno kada čuju da sam stranac, iz Francuske. Očigledno misle da su sankcije uvedene mojom krivicom. Mislim da ti ljudi previše gledaju televiziju“, govori on.
Antoan Dukatel ne pati od nostalgije i smatra da je Francuska bila drugačija u vreme kada je on bio dete.
„Sada se u samoj Francuskoj gotovo ne može osetiti prava francuska kultura. Ranije je država bila slobodnija, a ljudi više jedinstveni“, smatra Dukatel.
Pre nego što je odlučio da se preseli u Moskvu, Antoan je nekoliko puta posećivao Rusiju. Savet prijatelja je bio presudan da se on odluči na takav korak.
„Ruski jezik sam počeo samostalno da izučavam. U početku su mi prijatelji prevodili delimično na engleski, a potom na ruski. Ali, to je sve bilo komplikovano. Ruski je težak, i sad imam časove sa profesorom jezika“, rekao je Dukatel.
Porodica Antoana Dukatela je bila protiv njegove odluke, ali su njegovi bližnji vremenom postali česti gosti Moksve. Mladi Francuz je odlučio da roditelje u potpunosti upozna sa životom u Rusiji i zato je mamu odveo na „daču“ — tipičnu rusku vikendicu.
„Roditelji nisu znali šta je to ’dača‘ i bili su blagom šoku, u početku im se nije dopalo, ali kasnije su zavoleli takav način odmora. Mama je sad u potpunosti zaljubljena u Moskvu“, smeje se Dukatel.
Mladi Francuz ne živi u centru već u jednom novom stambenom naselju na periferiji i odlično se snalazi u gradu.
„U Rusiji je sve drugačije. Francuska i ruska kultura se veoma razlikuju. Rusi su otovreniji nego Francuzi. U prodavnicama deluje da su prodavci neljubazni, ali već posle par reči shvatate da su to ljubazni, prijatni i dragi ljudi“, kaže on.
Mladi Francuz radi u agenciji NVM, bavi se veb-dizajnom. Ima malo slobodnog vremena i sanja da putuje Rusijom.
„Osim Moskve, video sam samo Sankt Peterburg. Bivša prestonica je mirnija i izgleda više ’evropski‘, ali, Moskva mi se više dopada jer je sve brže i aktivnije. Želim da proputujem, da vidim Kamčatku i Krim“, ističe Dukatel.
Još jedna ljubav Antoana su sovjetski filmovi — za koje kaže da su ponekad tužni, ali ipak pre svega dobri.
„Gledao sam ’Ironiju sudbine‘. Ruski filmovi su ponekad prilično tužni, ponekad pomalo spori, ali pre svega potpuno drugačiji od onoga što se može videti u SAD ili u Evropi“.
Antoan smatra da ostatak sveta gaji mnogo netačnih stereotipa o Rusiji.
„Mnogi smatraju da su Rusi hladni ljudi i da za doručak, ručak i večeru jedu boršč. A još me često u Francuskoj pitaju da li stvarno medvedi hodaju po ulicama. Ne, u Moskvi nisam video medvede, zato i želim da odem na Kamčatku“.
