Pre mesec dana francuski Senat usvojio je neobavezujuću rezoluciju kojom poziva na postepeno ublažavanje sankcija protiv Rusije. Međutim, Francuska je podržala produžavanje sankcija do januara 2017.
Istovremeno, italijanski premijer Mateo Renci posetio je u junu međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker takođe je učestvovao na forumu. Ovaj događaj dokazao je da su zapadne kompanije zainteresovane za poslovanje sa Rusijom uprkos sankcijama.
Prema navodima članka, čini se da Kremlj nije mnogo zabrinut zbog sankcija. Štaviše, Rusija ne čeka „poziv iz Brisela“ da bi razgovarala o sankcijama.
Umesto toga Moskva gradi mrežu ekonomskih, političkih, pa čak i vojnih veza širom sveta, smatra autor teksta.
„Putin je veoma pragmatičan političar koji igra prefinjenu partiju šaha“, navodi se u članku.
Ruske veze sa Izraelom su dobar primer, s obzirom na to da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu ove godine četiri puta posetio Moskvu. Prvobitni razlog bio je zabrinutost Izraela zbog rata u Siriji i ruske podrške predsedniku Bašaru el Asadu. Međutim, Moskva i Jerusalim počeli su da razvijaju ekonomske veze, uključujući i zonu slobodne trgovine između Evroazijske ekonomske unije i Izraela.
Istu šemu Kremlj je iskoristio sa Saudijskom Arabijom. Pre godinu dana, visoka delegacija Saudijske Arabije posetila je Moskvu. Od tada su Rusija i Saudijska Arabija izgradile blisku saradnju potpomognutu zajedničkim problemom — niskim cenama nafte. Moskva je, takođe, iskoristila pogoršane veze između Rijada i Vašingtona.
Nedavno su Turska i Rusija započele proces normalizacije, nakon što su tenzije produbljene prošlog novembra. Saradnja Moskve i Ankare bila bi konstruktivna ne samo u ekonomiji već i u politici, a posebno na Bliskom istoku, navodi list.
I na kraju, cvetanje ruske saradnje sa Kinom. Kremlj se odavno zalaže za bliže ekonomske veze sa Pekingom, ali Kina nije sigurna u rusku ekonomiju. Situacija je, međutim, mnogo bolja na planu političke i vojne saradnje.
