Šta će biti naredni koraci nije poznato i o njima će, kako je saopšteno iz vlade, javnost biti naknadno obaveštena.
Evropska komisija, naime, smatra da je primenom pomenutog izmenjenog zakona prekršeno pravo Evropske unije i da je sav teret kredita prebačen na banke, a da je njegova retroaktivna primena za sva fizička lica ugrozila pravnu sigurnost zemlje.
Iz Vlade Hrvatske, najmlađe članice EU, saopšteno je da su iz Brisela o tome dobili pisano upozorenje, kao i da će hrvatska vlada koja je u tehničkom mandatu učiniti sve da spreči moguće posledice u skladu sa ustavnim ovlašćenjima.
Uoči prošlih parlamentarnih izbora, bivša hrvatska vlada je pod pritiskom građanskih protesta, uprkos tadašnjem upozorenjima Brisela, usvojila izmene i dopune Zakona o potrošačkim kreditima, kojim je omogućeno da svi građani zaduženi u švajcarskim francima kredite mogu konvertovati u evre.
Kao i Srbija u to vreme, hrvatska tadašnja vlast je bila pod velikim pritiskom građana zaduženim u švajcarcima da im se pomogne nakon naglog skoka švajcarske valute.
Problem je, međutim, u tome što su pomenutim zakonom svi dužnici, osim pravnih lica, retroaktivno stekli pravo na zamenu kredita iz švajcaraca u evre po tekućem kursu bez obzira na njihovu sposobnosti za otplatu kredita, upozoravaju iz EK.
Time su troškovi konverzije gotovo potpuno pali na leđa poverilaca i sve izlazi van onoga što je potrebno i srazmerno preduzeti radi zaštite siromašnih dužnika, kako bi se time izbegla kriza potrošačkih kredita, upozorila je portparolka EK za finansijske usluge Vanesa Mok.
Obelodanjeno je da je EK pismo upozorenja Hrvatskoj uputila još 16. juna.
Pismo s formalnim upozorenjem prvi je korak koji Komisija pokreće protiv zemlje-članice kada smatra da je prekršeno evropsko pravo.
Ako zemlja ne odgovori na to pismo ili u svom odgovoru ne pruži zadovoljavajuće objašnjenje, Komisija će, kako je predviđeno, preduzeti drugi korak i uputiti Zagrebu obrazloženo mišljenje, a ako se ni tada ništa ne promeni, Komisija se može obratiti Sudu EU.
