O značaju posete, starim i novim vezama Srbije i jedne od najmoćnijih i najperspektivnijih zemalja, Sputnjik je razgovarao sa načelnikom odeljenja za Aziju, Australiju i Pacifik Ministarstva spoljnih poslova Srbije Aleksandrom Jankovićem i direktorom konsultantske kuće „S. E. Konsalting“ Draganom Višnjićem.
Kako ocenjujete činjenicu da kineski predsednik Si Đinping evropsku turneju započinje posetom Srbiji?
— Aleksandar Janković: Smatram da je poseta od istorijskog značaja za odnose i saradnju Srbije i Kine. To je prva poseta kineskog predsednika našoj zemlji još od 1984. godine i pokazuje u kojoj meri Kina pridaje značaj odnosima i saradnji sa Srbijom. Ne treba zaboraviti da je u protekle dve godine Srbiju posetio i kineski premijer Li Kećang, da je predsednik Nikolić boravio u zvaničnoj poseti Kini 2013, kao i prošle godine na vojnoj paradi povodom obeležavanja 70 godina od okončanja Drugog svetskog rata, u kojoj je učestvovalo i 75 pripadnika Vojske Srbije, što je još jedan pokazatelj značaja koji Kina pridaje odnosima sa Srbijom. Ne treba zaboraviti i da je premijer Vučić boravio u Kini 2014. i prošle godine, kad je učestovao na samitu Kine i 16 zemlja centralne i istočne Evrope. Retko koja zemlja uopšte, a kamoli u ovom delu sveta, može da se pohvali tako intenzivnim dijalogom sa Kinom.
Gospodine Višnjiću, vi ste radili u Kini i dugo sarađujete sa kineskim firmama, kako iz privredničkog ugla ocenjujete ovu posetu?
— Dragan Višnjić: Slažem se da je ovo istorijska poseta kineskog predsednika i delegacije i da se odnosi između dve zemlje, pogotovo ekonomski, razvijaju na intenzivnom nivou, pogotovo od 2001. godine, posle NATO bombardovanja, kada nam je njihov vlada odobrila kredit za revitalizaciju uništenih postrojenja u EPS-u i kasnije odobravanjem kredita „Eksim banke“ od deset milijardi dolara za finansiranje infrastrukturnih projekata u 16 zemalja istočne Evrope. Srbija je dobila najveći deo tog kredita za izgradnju mosta Zemun—Borča, TE „Kostolac“ prva i druga faza i auto-put Obrenovac—Ljig. Očekuje se dalji razvoj ovih projekata infrastrukture, ali mi imamo problem zaduženosti i MMF nam verovatno neće dozvoliti dalje zaduživanje.
Da li mislite da kada su u pitanju ovakvi kreditni aranžmani sa Kinom ili Rusijom treba da slušamo MMF, jer ovakvi krediti ipak podstiču razvoj srpske privrede?
— Dragan Višnjić: Treba svakako da dalje radimo na angažovanju kreditnih linija „Eksim banke“, zato što su to najpovoljniji krediti koji postoje u ovom trenutku u svetu. Čak i u sadašnjim uslovima, jer mi razvijamo infrastrukturu koja nam je preko potrebna da bi jednog dana postali deo Evrope. Nemamo završenu mrežu puteva, železničku infrastrukturu na nivou EU, a ti krediti sa dva odsto kamate na godišnjem nivou sa grejs periodom u vremenu gradnje i otplatom od 20 do 30 godina, ne postoje druge zemlje ili finansijske institucije koje mogu tu da nam ponude. Druga povoljnost je što kineska strana omogućava da do pedeset odsto učešća u kreditu budu naše firme, koristi se domaći materijal, čak i 80 odsto, a naše firme su i izvođači radova.
— Aleksandar Janković: Srbija i Kina su strateški partneri, saradnja na ekonomskom planu je poslednjih godina intenzivirana, više se ne svodi samo na trgovinsku razmenu koja je i dalje značajna, preko milijardu i trista milona dolara. Razvija se projektna saradnja, na konkretnim projektima, ukupna vrednost paketa za TE „Kostolac“ je veća od milijardu dolara, imamo most i pristupne saobraćajnice od preko 20 km i dve deonice na Koridoru 11 u vrednosti od 334 miliona evra.
Najavljeno je potpisivanje brojnih međudržavnih sporazuma, možete li nam otkriti makar o kojim oblastima je reč, da li su u pitanju najave novih investicija?
— Aleksandar Janković: Gotovo da nema oblasti u kojoj zemlje nemaju saradnju u kulturi, prosveti, nauci, tehnologiji ili privrednu saradnju, ona se svakodnevno razvija novim sporazumima, razumljivo je očekivati da će se tokom posete predsednika Si Đinpinga potpiše niz sporazuma. Oni će u najvećoj meri biti vezani za konkretne projekte u oblasti privrede. Kultura, mediji, prosveta i to su oblasti u kojima postoji obostrani interes za jačanje saradnje.
— Dragan Višnjić: Treba istaći da se ti krediti daju bez ikakvog političkog uticaja, bez uslovljavanja, s te strane to je najpogodniji partner koji se pojavljuje u međunarodnim finansijskim institucijama koji bi mogao da nam omogući da i dalje razvijamo našu infrastrukturu, bez političkog diktata.
Svedoci smo ekspanzije Kine kada je u pitanju finansiranje infrastrukturnih projekata u svetu, u Srbiji je našla prijateljsku klimu. Zašto druge zemlje nisu prihvatile takvu pomoć, zemljama u regionu takođe nedostaju povoljni krediti?
— Dragan Višnjić: Kompanije sa kojima sarađujem od 2006. godine su zainteresovane za ovaj deo sveta jer je tu reč o tradicionalnim vezama. U prošlosti su imali najrazvijenije veze sa Mađarskom, nije čudo što je vlada te zemlje zainteresovana za finansiranje pruge Budimpešta—Beograd. Kinezi su bili prisutni i u Rumuniji, ali što se tiče zemalja koje su sada u EU, a pripadaju istočnoj Evropi, postoji u svim vladama bojazan da će uzimanje kredita od Kine dovesti do problema u odnosima s Unijom, da ona ne gleda blagonaklono na takav aranžman.
Može li se reći da je Srbija kao zemlja koja rado prihvata kineske investicije jer očekuje da će joj to pomoći da razvije svoju privredu, na Novom kineskom putu svile o kome se toliko priča?
— Aleksandar Janković: Naravno da Srbija nije jedina zemlja na Putu svile, u okviru ove inicijative je više od 60 zemalja u svetu, ali je među prvima u našem regionu pristupila ovoj inicijativi. Tokom posete predsednika Aleksandra Vučića Kini u novembru Srbija je sa Kinom potpisala memorandum o zajedničkoj promociji Novog puta svile koji podrazumeva dve strateške inicijative, to je ekonomski pojas Novog puta svile i pomorski put svile 21. veka. Srbija ima specifičan geografski položaj, nezaobilazna je na spoju tri kontinenta, ali ako pogledate politički, govorimo o izuzetno dobrim odnosima Srbije i Kine, o strateškom partnerstvu. Ako gledate mehanizme saradnje na širem planu sa šesnaest zemalja jugoistočne Evrope, Srbija je jedan od lidera upravo u projektnoj saradnji u okviru ovog mehanizma.
