Volf otvoreno govori o problemima i izazovima globalnog ekonomskog modela. Bez ulepšavanja i lažne nade Volf objašnjava trenutne pojave u globalnom finansijskom sektoru, njihovo poreklo i budućnost koja se ne može nazvati ružičastom.
Praktično sve države sveta su u dugovima „preko glave“. Kako je došlo do toga i kako uopšte funkcioniše čitav bankarsko-finansijski sistem?
— Regulisanje se inače sprovodilo nakon kraha i velike depresije 1929. godine, jer je tada jako mnogo ljudi izgubilo novac i znamo šta su sve bile posledice. Tada su bile uvedene mere kako bi se kapitalom bezbednije upravljalo.
A velika dugovanja su nastala zbog toga što se ceo sistem našao potpuno van kontrole, što je sve počelo 1971. godine kada je bilo ukinuto fiksiranje dolara prema zlatnom standardu, posle čega su banke u čitavom svetu počele da se zalažu i da rade na tome da dođe do gašenja sistema regulacije bankarskog sektora. Poslednji ozbiljni korak sproveo je Klinton 1999. godne ukinuvši sistem podele banaka.
Ovi koraci su doveli do toga da danas finansijski sektor prevazilazi obime realne ekonomije. Trebalo bi razumeti i da je posledica svega toga to da je danas globalni finansijski sektor zapravo igra na sreću, kazino, rulet… A dalje to dovodi do toga da novac koji centralne banke upumpavaju u ekonomiju, ne dospeva do realnih sektora privrede, već opet završava na finansijskom tržištu i time se ovaj balon od sapunice samo naduvava…
Ako pojedinac ima lošu kreditnu istoriju, on neće dobiti kredit od banke. Pa ipak, zašto je situacija sasvim drugačija sa velikim igračima?
— Glavni problem je u tome što je čitav sistem zapravo mrtav od 2008. godine i poslednje velike finansijske krize. Od onda se globalni sistem veštački održava u životu periodičnim novčanim injekcijama. Ako ne bi bilo tog upumpavanja novca u finansijski sektor, on bi preživeo konačni kolaps. Zato, centralne banke po čitavom svetu štampaju novac naveliko. A kao drugo, snižene su referentne kamatne stope, za poslednjih 7-8 godina čak do nula procenata, pa i niže…
Štaviše, banke i imaju probleme upravo zbog tih niskih stopa. Koliko je to opasno?
— Upravo ta pojava i „potpiruje“ finansijski kazino. Glavni zadatak banaka je finansiranje ekonomije, ali danas niko ne kreditira. Zato su danas banke, i što je još opasnije, penzioni fondovi prinuđeni da se bave spekulacijama. I to jeste veoma opasno, jer ponavljam, ceo sistem je van kontrole.
Kakvu ulogu zapravo igraju centralne banke koje ste pomenuli?
— Sve veću ulogu. Ranije su one igrale sekundarnu ulogu, a sada sve više moraju da intervenišu. Evropska centralna banka preduzima mere da spase „Dojče banku“, a Centralna banka Švajcarske čini sve da spasi „Kredi Svis“. I to je najpre zato što ove banke u svom portfoliju imaju finansijske derivate, koji nemaju nikakve veze sa realnim ekonomskim sektorom. Obim derivata „Dojče banke“ je oko 75 triliona dolara!!! Ta suma čak 20 puta prevazilazi BDP Nemačke. Ovo je bomba za koju ne znamo kada će eksplodirati. Ili drugim rečima, to je lavina koju može da pokrene i najmanja pahulja.
Pretpostavimo da neka država na primer želi da otplati svoje dugove. Da li bi to bilo moguće?
— Ne, to je gotovo nemoguće. Jedan od najvećih problema je upravo to što se ovo više ne može rešiti na nacionalnom, jer je na međunarodnom nivou prevelika isprepletanost banaka i nijedna država sama ne može da reši svoj problem. To se najviše tiče upravo tržišta derivata. Ako u Nemačkoj emitujete obligaciju, može je osigurati u SAD ne samo kupac, već i drugi učesnici na tržištu. Ako se neki potres desi i u sasvim maloj državi, to može da se oseti u celom svetu i da utiče na svetski finansijski sistem. Na primer Grčka — ona ima relativno malu ekonomiju, ali je konstantno održavaju u životu raznim merama iza kojih stoje velike banke poput „Goldman Saksa“ , „Džej Pi Morgana“, „Dojče banke“ i drugih.
Šta biste mogli da posavetujete običnim građanima? Šta činiti sa svojim ušteđevinama?
— Ovde se malo šta može reći. A ljudi bi trebalo da znaju da nas čeka ogromni finansijski krah. Ako pogledate šta se dogodilo u Grčkoj i na Kipru, videćete da su se u vreme najjače krize banke zatvarale, a da štediše nisu imale mogućnost da uzmu svoj novac. Zato mislim da nije loše da svako čuva određenu količinu novca kod kuće. Osim toga, nikome ne bih savetovao da sada podiže kredit. Ako evro propadne, onda će banke tražiti isplatu kredita u staroj valuti. A ako dođe do devalvacije evra, recimo za 30 odsto, svi oni koji su uzeli kredit, moraće da isplate 30 odsto više od sume koju su dobili.
