Najnovije masovno ubistvo u SAD kada su dvojica snajperista uzela pravdu u svoje ruke ubivši pet i ranivši 15 policajaca, samo je još jedno u nizu brojnih za proteklih godinu dana. Posle ubistva policajaca predsednik SAD Barak Obama izjavio je da ne postoji nikakvo opravdanje za takve napade. Oni su, međutim, usledili nakon što su policajci ubili dva Afroamerikanca u Luizijani i Minesoti, a američki predsednik ocenio da to pokazuje da SAD imaju „ozbiljan problem“ i da svi Amerikanci treba da budu „duboko uznemireni“ tim ubistvima.
U američkom slučaju vestern, izgleda, nije filmski ili književni žanr već način života trasiran od kada se piše istorija te zemlje.
Nacija stvarana i odrasla na vestern kulturi oružje i danas doživljava kao obaveznu rekvizitu. Sa lakoćom se nosi, a još lakše poteže.
Nije prošlo ni mesec dana od najvećeg masakra u SAD kada je ubica hladnokrvno likvidirao 50 ljudi u Orlandu. Samo prošle godine zabeleženo je devet masovnih ubistava u kojima je stradalo 52 ljudi. Američka javnost, međutim, ni posle svega toga nije spremna za pokretanje inicijative za ograničavanje prodaje vatrenog oružja.
Džaba i Obamine suze
Za ideju ograničavanja prodaje vatrenog oružja Obama se zalegao, takoreći od kada je ušao u Belu kuću. O tome je, kako je pobrojano, govorio 13 puta, oglašavao se saopštenjima, a posle ubistva 20 dece u osnovnoj školi u Njutaunu i pred kamerama brisao suze.
Ljubitelji oružja su ih, međutim, ismejali komičnim foto-montažama ili porukama tipa „Obamine suze su mazivo za moje oružje“.
Pravo na posedovanje oružja je i dalje nedodirljivo. Možda je to najbolje objasnio bivši kongresmen, republikanac Vin Veber: „To je deo američkog, rekao bih mitološkog iskustva po kome je posedovanje oružja temeljna odrednica identiteta Amerike kao države“. Baš kao u vestern filmu.
Tako u eseju „Šest pištolja i društvo“ Vil Rajt istražuje i objašnjava odnos vesterna i SAD. S obzirom na to da filmovi reflektuju vrednosti i ideologiju svake kulture, vestern je klasičan mit koji podržava i reflektuje realnost američkih društvenih uverenja. Otud Amerika koristi mitove kako bi razumela i opravdala samu sebe, smatra Rajt.
Gotovo kako je to zaključio i republikanac Veber.
Američki život po mustri vestern kulture i dalje je vrlo živ jer se od nastanka Amerike malo šta promenilo u vrednosnom smislu. Drugi amandman američkog Ustava, koji garantuje pravo na posedovanje oružja, ostao je nedodirljiv, kao i propis koji daje pravo svakom građaninu da se i vatrenim oružjem brani od upada na njegov posed.
Otuda i neuspeh Obaminog lobiranja da se ograniče mogućnosti ličnog naoružanja.
Lobisti Nacionalne asocijacije za oružje bili su jači. Ta moćna asocijacija, koja okuplja i predstavlja mnoge uticajne ljude uključene u politiku, u poslednje tri godine izdvojila je 10 miliona dolara za lobiranje za očuvanje prava na kupovinu i posedovanje oružja.
Uz to, prema poslednjim istraživanjima, 52 odsto Amerikanaca podržava pravo na oružje. Sve dok zahtevi Amerikanaca ne budu dovoljno brojni i glasni, jasno je da se ništa neće promeniti.
Pa ni olako potezanje oružja kao što je najnovije isterivanje pravde u maniru revolveraša sa Divljeg zapada.
