Žuravljov napominje da bi dijalog trebalo da bude ravnopravan, ali to nikome u NATO-u ne pada na pamet.
„Alijansa se ponaša kao vaspitačica u obdaništu, a Rusija je za nju kao nevaspitano dete, koje treba strogo vaspitavati“, primećuje ruski ekspert uz ocenu da NATO i dalje ostaje rudiment Hladnog rata.
Komentarišući izjavu Angele Merkel da bi princip „obuzdavanja i dijaloga“ trebalo da bude osnova strategije NATO-a prema Rusiji, Žuravljov kaže da se u stvari radi o strategiji „štapa i šargarepe“.
„To je veoma stari model, prema kojem se Rusiji nudi šargarepa kada je potrebna Zapadu za rešavanje određenih problema, to jest nešto poput savezništva. U svim ostalim slučajevima Zapad Rusiji nudi štap, to jest postavlja uslove i traži nešto. Dok postoji taj zapadni pristup: ’Mi imamo stav, a Rusija mora da se mu prilagodi‘, taj model biće na snazi“, uveren je ruski stručnjak.
Prema logici Zapada, dodaje Žuravljov, Rusija je „strašna, ona apriori želi da napadne sve evropske zemlje, ali bi ipak trebalo da sarađujemo sa njom, jer bez Moskve ne možemo da rešimo bliskoistočne probleme, kao i probleme Srednjeg istoka“.
Mihail Černov, vojni analitičar i član zajednice pogranične saradnje, smatra da samit Alijanse, kao i Savet Rusija-NATO neće ozbiljno uticati na međusobne odnose.
„To će biti samo razgovor o svakodnevnim pitanjima. Nakon što su odnosi pre nekoliko godina bili prekinuti, sada Rusija i Alijansa na neki način obnavljaju dijalog, ali ne bi trebalo precenjivati značaj tih sastanaka. Kao što vidimo, Ministarstvo inostranih poslova, kao i Ministarstvo odbrane Rusije veoma odmereno komentarišu taj samit ili ga ne komentarišu uopšte. To znači da Rusija ne očekuje da čuje nešto novo“, objašnjava Černov.
On dodaje da bi ipak trebalo na neki način učestvovati u radu samita, kako bi se situacija u Alijansi upoznala „iznutra“.
„Za sam NATO taj samit je izuzetno važan, jer zemlje Istočne Evrope sve više zavise od SAD u političkom i vojnom smislu, a istovremeno sve više zavise od starijih članica EU kada je reč o ekonomiji. Stoga, istočnoevropske zemlje imaju o čemu da razmisle“, smatra Černov.
Tatjana Parhalina, šef Centra za izučavanje problema evropske bezbednosti pri Ruskoj akademiji nauka, ukazuje na činjenicu da je Rusija imala bojazni povodom planova NATO-a u vezi sa prijemom Gruzije u članstvo, ali da se sada zna da ta zemlja neće dobiti taj status.
Ona podseća i da smo svedoci težnje ka daljem širenju NATO-a, kako je i bilo najavljeno posle samita NATO-a u Velsu 2014. godine. Takođe, formirane su četiri brigade sa po 1.000 ljudi multinacionalnih snaga, u Rumuniji su postavljeni elementi globalnog sistema PRO, a radi se i na postavljanju takvih elemenata u Poljskoj.
„Sve to Rusija smatra narušavanjem Ugovora o raketama srednjeg i kratkog dometa. Takođe u Rusiji se već govori o napuštanju tog važnog međunarodnog ugovora, a do svega toga dolazi u kontekstu zaoštravanja odnosa Rusije i Zapada“, navodi Parhalina.
Ona, međutim, dodaje da postoje i neke zajedničke tačke i zajednički rizici koji bi mogli ujediniti NATO i Rusiju, pre svega izazovi u vezi sa međunarodnim terorizmom. Zatim, to su kontrola trke naoružanja u kosmosu i sprečavanje širenja oružja za masovno uništenje. Osim toga, tu su i borba protiv pirata u svetskim vodama i borba protiv trgovine drogom i ljudima.
„I Rusiji i NATO-u veoma je potreban sistem kontrole u sferi konvencionalnog naoružanja, kao i nove mere poverenja kako bi se smanjio rizik od slučajnih oružanih sukoba u vazduhu ili na moru. Trebalo bi sa paradigme obuzdavanja preći na paradigmu smanjivanja tenzija“, zaključuje Parhalina.