Priče o preživljenom seksualnom nasilju u okviru flešmoba #ЯneBoюsьSkazatь mogu da imaju terapeutski efekat za žrtve, ali neke od ovih priča mogle bi da pišu i žene koje patološki mrze muškarce ili žene koje žele nekome da se osvete, smatra seksolog Aleksandar Poljejev.
Psiholog Irina Obuhova uverena je da flešmob može da dovede do porasta seksualnog nasilja.
Prema rečima Aleksandra Poljejeva, traumu posle silovanja nemoguće je izlečiti u potpunosti, ali postoje dva načina da se ona ublaži.
Prvi je da se nasilnik kazni, čime se vraća vera žrtve u pravdu. „Koliko god da žena učestvuje u psihoterapeutskim grupama, ako je nasilnik na slobodi, od traume se ne može izlečiti“, kaže Poljejev.
Drugi način, prema njegovim rečima, jeste psihološka obrada traume — razgovor sa psihologom ili grupom ljudi.
„Opisivanje situacije na društvenim mrežama pripada oblasti tog psihološkog rada, važno je da postoji mogućnost da se nešto ispriča, to može donekle da ublaži težinu traume“, navodi ekspert i dodaje da se nada da će ovaj flešmob dovesti do toga da mnoge žene osete da nisu same i da potraže pomoć psihologa i psihoterapeuta“.
Suprotan efekat
Psiholog Irina Obuhova strahuje od suprotnog efekta flešmoba. „Ako se ova tema pokrene, nasilja neće biti manje — to je tema instinkta koji se ne reguliše razgovorima koji se vrte u krug. Prežvakavanje takvih momenata može dovesti do toga da nasilja bude više, jer bilo kakvo naglašavanje, usredsređivanje pažnje na temu na ovaj način može da donese obrnut rezultat“, naglašava Obuhova.
Prema njenom mišljenju, žene koje opisuju čak i najbeznačajnije slučajeve nekorektnog ponašanja muškaraca mogu tako da ispolje nezadovoljstvo suprotnim polom i agresiju prema njemu.
Aleksandar Poljejev takođe smatra da flešmob može da privuče pažnju žena čije traume nisu povezane sa preživljenim nasiljem.
„Ima žena koje patološki mrze muškarce. One i neko ne previše napadno uznemiravanje ili neki seks koji se dogodio uz njihovu saglasnost mogu da protumače kao silovanje, da ga preuveličaju i da muškarce predstavljaju kao nekakva čudovišta od kojih se treba kriti. Sviđa im se da to opisuju. Tu može biti elemenata osvete, ako žena opisuje konkretnog muškarca, u nadi da će se on prepoznati ili da će ga prepoznati drugi“, kaže ekspert.
On, ipak, ne misli da se treba plašiti razbuktavanja nasilja. „Internet je prepun porno-snimaka silovanja, tako da ovaj flešmob ne može da se poredi s njihovim uticajem“, smatra Poljejev.
