On objašnjava da je bezbednosna struktura NATO-a blisko povezana ne samo sa vojnim, već i političkim pitanjima. Potreba Alijanse, ističe on, da zadrži svoju ulogu i nametne se kao dominantnija forma od EU izazvaće problem sa Rusijom.
„Ponašanje NATO-a tokom poslednje decenije bilo je sistematski usmereno kako bi izazvalo kontrareakciju Rusije. Imali smo nekoliko promena vojnih doktrina u Rusiji kao direktni odgovor na politiku NATO-a, zatim više jasnih izjava ruskih zvaničnika, a sada smo svedoci maltene svakodnevnih incidenata na nebu i vodi. NATO postaje glavni akter zapadne moći koji će sada postati još aktivniji nakon raspada EU“, tvrdi Fatić.
On takođe ističe da se uračunljivost nekolicine poslednjih generalnih sekretara NATO-a dovodi u pitanje, ako se uzmu u obzir njihove izjave koje se mogu interpretirati kao potencijalni uvod u rat sa Rusijom.
„Reč je o nekolicini ljudi u čiju se kompetenciju, inteligenciju i zrelost zaista može posumnjati. Ako se nastavi takva kadrovska politika u NATO-u i takva agresivnost u formulisanju bezbednosnih prioriteta, mislim da to može biti strašno opasno“, dodaje on.
Istovremeno, Severnoatlantska alijansa će predstojeći samit u Varšavi, koji će biti održan 8. i 9. jula u Varšavi, iskoristiti kako bi pokušala da izbegne ključne klauzule iz Osnivačkog akta NATO-Rusija iz 1997. godine, kojima je Alijansa potvrdila da neće razmeštati vojsku i taktičko nuklearno oružje na teritoriji novih članica, smatra Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.
On takođe smatra da do pomirenja između Rusije i NATO-a neće skoro doći.
„NATO dovlačenjem novih bataljona na istok Evrope i otvaranjem raketne baze u Rumuniji pokušava da ispita Rusiju da li će biti popustljivija u novim okolnostima“, objašnjava on i dodaje da ne treba očekivati da će sastanak predstavnika NATO-a i Rusije doneti bitnije promene u njihovim odnosima, niti da će ubrzo biti postignut neki međusobni dogovor.
Govoreći o Osnivačkom aktu NATO-Rusija, Igrutinović ističe da Vašington to smatra mrtvim slovom na papiru i objašnjava time da se Rusija agresivno ponela prema Ukrajini prisvojivši Krim, te ne vidi obavezu da se tog dogovora
pridržava.
Istovremeno, Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije kaže da je činjenica da se samit održava u Varšavi provokativna sama po sebi, s obzirom da je Poljska već mnogo godina poligon najvećih vojnih vežbi NATO-a, dok Alijansa na tu zemlju gleda kao na vrh svog koplja prema Rusiji.
„Reč je svakako o antiruskom sastanku, a da li će doći do nekakve formalne odluke nije ni bitno, simbolika je dovoljno jasna sama po sebi. Izvesno je da će NATO nastaviti da povećava broj trupa koje učestvuju u vojnim vežbama, što paralelno čini i Rusija. Međutim, kada se puška pojavi u prvom činu predstave, ona će svakako opaliti u trećem, a to uopšte nisu naivne stvari“, istakao je on.
Ipak Fatić smatra da predstojeći Savet NATO-Rusija predstavlja dobar znak jer omogućava otvorenu komunikaciju koja pomaže sprečavanju incidenata.
