Prema rečima naučnika, njihov rad je trenutno najpotpunija i najdetaljnija studija o uticaju masnoća u hrani na stanje organizma. Dijetolozi su razjasnili da, ako se zasićene masnoće koje se nalaze u maslacu, slanini i crvenom mesu zamene nezasićenim masnoćama iz maslinovog ili sojinog ulja, moguće je izbeći ozbiljne probleme sa zdravljem.
Dijetolozi su proučili podatke 126.000 ljudi koji su učestvovali u dva dugoročna istraživanja: Nurses' Health Study i Health Professionals Follow-Up Study. Dobrovoljci su tokom 32 godine periodično, svake dve-četiri godine, popunjavali ankete, odgovarajući na pitanja o dijeti, režimu ishrane, stilu života i zdravlju. Tokom čitavog istraživanja umrlo je 33.000 ljudi. Naučnici su proverili da li postoji veza između ishrane i smrti koja je nastupila od srčanog napada, raka, neurodegenerativnih poremećaja ili povreda respiratornog sistema.
Ispostavilo se da različiti tipovi masnoća na različit način utiču na organizam. Trans-masti (nalaze se u mesnim i mlečnim proizvodima) pokazale su se kao najštetnije: ako se njihova upotreba poveća za 2 odsto, rizik od prevremene smrti će se povećati za 16 odsto. Povećanje od 5 odsto upotrebe zasićenih masti povezano je sa dodatnih osam procenata smrti. Nezasićene masti imaju suprotan efekat. Dijeta obogaćena njima smanjuje verovatnoću smrti za 11-19 procenata. Zamena zasićenih masti ugljenim hidratima malo pomaže poboljšanju zdravlja.
Nezasićene masti sadrže omega-6 i omega-3 nezasićene masne kiseline. Prva u većini biljna ulja, a druga — u ribi, kao i u sojinim uljima.
