„Kremlju treba poslati signal koji će ga primorati da poveruje u član pet“, izjavio je Teras, prenosi „Tajms“.
Peti član Vašingtonskog sporazuma glasi da se napad na bilo koju članicu NATO-a tretira kao napad na Alijansu.
„Za sada ne postoji neposredna vojna opasnost od Rusije. Samo pojačavanje prisustva NATO-a u regionu može zasigurno da otkloni mogućnosti vojne akcije protiv baltičkih zemalja“, dodao je on.
Prema mišljenju estonskog generala, rusku pretnju potrebno je ozbiljno shvatiti. Neaktivnost može imati negativne posledice za zemlje-članice NATO-a.
U maju 2015. godine generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će broj vojnih vežbi i patrola na istočnim granicama NATO-a biti povećan i da je planirano najveće „povećanje saveza od vremena Hladnog rata zbog pretnje bezbednosti zemalja-članica bloka na istočnoj i južnoj granici“. Stoltenberg je u više navrata izjavljivao da NATO ne želi sukob sa Rusijom.
Baltičke zemlje više puta su izjavljivale da Rusija predstavlja pretnju, a povećanje odbrambenih budžeta objašnjavale su potrebom za njenim obuzdavanjem. Rusija je na optužbe o „agresiji“ izjavljivala da samo odgovara na akcije Zapada, a posebno na povećanje vojnog prisustva NATO-a u Istočnoj Evropi i na Baltiku.
