„Opasnost od eskalacije koja može da dovede do vojnih dejstava danas je veća nego u proteklih 25 godina, a možda i od opasnosti iz osamdesetih“, rekao je Išinger.
Nemački diplomata je takođe naveo da se u odnosima sa Rusijom ne treba oslanjati na politiku u čijoj je osnovi „demonstracija vojne sile“.
Prema njegovim rečima, Zapad treba da pokaže „spremnost za dijalog, spremnost za deeskalaciju, za vraćanje pregovorima o kontroli naoružanja, o izgradnji poverenja“.
To bi, smatra Išinger, moglo da bude uvođenje bezviznog režima sa Rusijom.
Bivši generalni inspektor Bundesvera i nekadašnji predsednik Vojnog komiteta NATO-a Harald Kujat u izjavi za NDR je naveo da Alijansa u odnosima sa Rusijom koristi i pogrešnu strategiju i pogrešne formulacije.
„Sada je reč o primeni ’dijaloga i zastrašivanja‘. Ali zastrašivanje je usmereno protiv nekoga, u ovom slučaju protiv Rusije. Ona se predstavlja kao protivnik koga treba odgurnuti. Ipak, u Osnovnom aktu Rusija-NATO jasno je rečeno da strane jedna drugu ne smatraju protivnicima“, rekao je Kujat.
Prema njegovim rečima, „razumna strategija“ za NATO bilo bi poboljšanje odnosa sa Rusijom i usredsređivanje na bezbednost zemalja-saveznika. On je naveo da ne vidi „ozbiljne napore“ Alijanse da uspostavi uzajamno poverenje sa Moskvom, pre svega na osnovu Saveta Rusija—NATO.