Nekoliko sati po objavljivanju zvaničnih podataka da je većina građana Velike Britanije izašlih na referendum podržala izlazak zemlje iz EU, britanski premijer Dejvid Kameron je saopštio da će se do oktobra povući sa funkcije premijera. Britanci su odabrali drugi put od onog koji je on zagovarao, zato im je, kaže, potreban novi premijer. Pošteno.
Do tada, kako je rekao, učiniće sve što je moguće da „primiri britanski brod“. Još poštenije.
„Naša zemlja je izvela veliku demonstraciju demokratije. Narod je rekao svoje i trebalo bi da budemo ponosni što možemo da im verujemo. Postoje dani u kojima je ispravno pitati narod šta misli. Dobili smo instrukcije od njih i sada moramo da ih ispunimo“, rekao je Kameron.
Na stranu to kakav je premijer bio Kameron, Britanci će verovatno svoditi račune te vrste, pa i to da li je obećavanjem referenduma o članstvu u EU više bio kockar nego političar. A obećao ga je još 2013. ukoliko njegovi konzervativci pobede na izborima koji su bili maja prošle godine. I pobedili su.
Da je Dejvid Kameron tada znao ono što danas zna, verovatno se ne bi mašio „bregzita“ kao aduta za pobedu na parlamentarnim izborima. Ali mašio se. Kada ste premijer kraljevstva sa tradicijom parlamentarne demokratije koja traje od 1215. godine, sebi ne možete da dozvolite izgovore kako ne biste održali reč.
To je ono što pravi razliku između demokratije na britanski način i onih drugih, pa ako hoćete i ono zbog čega je upravo Britanija, kako mnogi to danas kažu, pokazala hrabrost da prva napusti EU koju je stvarala.
Ne samo da je održao reč, nego i najavio ostavku kao zagovornik poražene strane. A mogao je i dalje da ostane na čelu vlade. Ne samo što je za to imao mandat. Od njega su to na dan referenduma, bez obzira na njegov ishod, pismom zatražila 84 konzervativna poslanika u britanskom parlamentu, koji su se zalagali za „bregzit“. Zahvalni što je omogućio da se izjasne na referendumu.
Među njima je i bivši gradonačelnik Londona, ljuti zagovornik „bregzita“, Boris Džonson, koji je vodio kampanju za izlazaka zemlje iz EU, i o kome se već danas priča kao o novom premijeru. U Kameronu je video „hrabrog i principijelnog čoveka“.
Naši ljuti i za Britance
Britanci su opet očitali lekciju iz demokratije, bez grube reči i prekornog tona iako, kako mi to volimo da kažemo, onaj ko gubi ima pravo da se ljuti.
Zato su naši političari bili ljuti i za britanske. Jedan, koji je imao aspiracije da u novoj vladi bude šef diplomatije, one koji slave „bregzit“ nazvao je, baš diplomatskim rečnikom, ološem.
To će reći da su isto to i svi oni koji su za „bregzit“ glasali. A izašlo je 72 odsto Britanaca od kojih je 51 odsto, odnosno 17,4 miliona, glasalo za napuštanje EU.
