Kako je demokratija pobedila birokratiju

Posle „bregzita“, sve je neizvesno. Osim jedne stvari — građani Velike Britanije su svojom voljom na demokratski način odlučili o svojoj sudbini.

Da li je ta odluka dobra — pokazaće vreme. Ono što je izvesno, odluka je donesena na najdemokratskiji mogući način — referendumom. I zato je treba poštovati.

Tačno je i da je demokratija najmanje loš od svih loših oblika vladavine, tačno je i da se na demokratski način mogu doneti katastrofalne odluke, ali je tačno i da je u demokratskom (i civilizovanom, kako bi rekli naši evrofanatici) svetu glas naroda — glas Boga. I zato odluku britanskih glasača moraju svi poštovati, sviđala im se ona ili ne.

Demokratija se vraća kući

Druga važna i nesporna stvar je to što je u Evropskoj uniji konačno jedna odluka donesena na demokratski način. I to u zemlji koja je „kolevka moderne demokratije“.

Što bi i za samu Uniju trebalo da je veliki Dan — praznik demokratije. U nadnacionalnoj (paradržavnoj) organizaciji u kojoj je odavno briselska birokratija ugušila demokratiju na nacionalnom nivou. Sve pozivajući se na demokratske vrednosti.

Poslednji primer tiranije briselske birokratije nad demokratijom imali smo u zemlji kolevci (antičke) demokratije — Grčkoj, kada je Sirizi „slomljena kičma“ i kad su suprotno demokratskoj volji grčkih građana uvedene mere štednje koje su isti ti građani odbacili na referendumu.

Međutim, ono što je prošlo u Grčkoj nije moglo proći u Britaniji. Između ostalog i zato što je Velika Britanija kao nekadašnja kolonijalna supersila izmislila autoritarne metode vladanja kolonijama, koje danas briselska birokratija koristi protiv „neposlušnih“ vlada država članica. A Britancima je nemoguće zavrtati ruke i uši. I kao demokratama i kao kolonizatorima.

Iz Staljinovog šinjela u palanački „Šanel“

Da nije tragično, bilo bi komično to što su se najveći buka i bes o demokratskoj odluci građana Britanije čuli iz redova srpskih „evropejaca“.

Oni koji bi trebalo da poštuju demokratski izraženu volju građana, ma kakva ona bila, počeli su da na najvulgarniji način vređaju više od 14 miliona građana Velike Britanije koji su rekli „ne“ Evropskoj uniji.

„J… palanku“, napisala je „heroina građanske Srbije“ na Tviteru i tako pokazala da je tzv. „druga Srbija“, čija je „Biblija“ Konstantinovićeva „Filosofija palanke“ više palanačka od najcrnje palanke.

To što palanački praziluk iz ušiju viri „evropejcima“ koji se kunu u „Filosofiju palanke“ i nije neko čudo. Umovi nekadašnjih komunističkih komesara koji su iz Staljinovih šinjela uskočili u skupe „Šanele“ jednako su totalitarni kao i u vreme kad su se divili drugu Titu. I tu evropska šminka ne pomaže.

​

Ipak, možda bi trebalo imati razumevanje za „buku i bes“ ožalošćenih srpskih „evropejaca“. Taman su prežalili komunizam i usvojili novu ideološku konstrukciju — EU nema alternativu, a srušio im se još jedan san.

Njihova nova ideologija („naučni evropeizam“) srušila se kao kula od karata zahvaljujući demokratski izraženoj volji građana Velike Britanije.

​

Ali bi trebalo sačuvati minimum dostojanstva i sportski priznati poraz. Jer ako se već pozivate na demokratiju, ne zaboravite da je u demokratiji glas naroda — glas Boga.