Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, prema mišljenju Milana Krstića, asistenta na FPN-u Beogradu građanima Srbije svakako ne šalje pozitivnu poruku. U Srbiji je, podseća on, stepen evroskepticizma u porastu.
„Prema poslednjim istraživanjima koja su sprovođena od strane FPN-a i Evropskog pokreta u Srbiji, kod nas je upravo ta grupa koja je udarna pesnica evrooptimizma u Britaniji — a to su mladi — najevroskeptičnija. Kad oni čuju ovakve vesti, naravno da će to dodatno uticati na neku vrstu širenja pesimizma“, tvrdi Krstić. On dodaje da će u narodu upravo da preovlada taj stav: zašto bismo mi ulazili u klub koji se osipa.
Sa druge strane, Krstić kaže da ne veruje da će ovakva odluka preterano uticati političke elite u Srbiji jer su ipak svesne da trenutni „bregzit“ neće imati prevelike posledice po Srbiju.
„To ne znači da dugoročno neće imati nikakve posledice jer će ’bregzit‘ zaista da izazove jednu vrstu novog razmatranja, a verovatno i izgradnje nove strukture EU. Takva zajednica bi mogla da vodi ka nekoj vrsti Evrope koja bi imala veće ingerencije i veći stepen produbljene integracije. Srbija bi onda težila da postane član takvog kluba — što bi možda bilo teže nego postati član ovakve EU kakvoj pristupamo danas“, smatra Krstić.
Što se tiče poruke koju su Britanci poslali, njih je, prema Krstiću, nekoliko vrsta i govore da je to biračko telo koje je odabralo izlazak iz EU vrlo heterogeno. Ono se, sa jedne strane, sastoji od jednog broja građana koji imaju veliku dozu skepticizma prema prevelikoj regulativi, koji su ekonomski vrlo liberalno orijentisani i koji bi možda želeli neku vrstu američkog modela za svoju privredu. Dakle, jasan je Krstić — koji gledaju u Brisel sa skepsom.
Druga grupa ljudi koju on uočava jesu oni koji su zapravo na talasu populizma koji dolazi od strane Ukipa, koji je i u Engleskoj, na kontinentu, pa i sa ove druge strane atlantika postao neka vrsta globalnog trenda.
Glavna poruka ovakve odluke Britanaca, prema mišljenju ovog asistenta, jeste da moramo ozbiljno da se suočimo sa činjenicom da u EU nešto ne valja, da postoji ozbiljan demokratski deficit, da EU ima interne probleme i da ona mora da menja svoju strukturu.
„To je poruka koju bi Brisel trebalo da shvati. A poruka koju bi čitavo svetsko javno mnjenje trebalo da shvati jeste zapravo da opcije koje su ekstremnije levo ili desno sve više i više dobijaju na snazi i da imaju sve veće utemeljenje i zastupljene u biračkom telu i da ih treba shvatiti ozbiljno. I da ih ne treba potiskivati i na njih gledati kao na neku vrstu marginalne pojave koja će nestati sama od sebe već se treba sa njom suočiti na adekvatan način“, zaključuje Krstić.
