Zaštitnik građana Saša Janković kazao je da je broj pritužbi porastao za 28 odsto i da se može reći da je najugroženiji bio „običan građanin“.
Janković je na početku debate ukazao da Skupština Srbije već dve godine nije razmatrala izveštaje Zaštitnika, iako je to njena zakonska obaveza.
On je dodao da se usuđuje da kaže da ta institucija ispunjava svoju ulogu, kontrolu organa vlasti, i napomenuo je da se još uvek ne može reći da je situacija zadovoljavajuća, iako je 88 odsto preporuka sprovedeno.
„Posebno ranjive grupe bile su jako siromašni građani, deca, mladi, interno raseljeni, žrtve nasilja u porodici, organizacije i pojedinci zagovornici ljudskih prava, novinari, pripadnici LGBT populacije“, rekao je Janković.
„Mnogi kažu da je najugroženiji ’običan građanin‘, i to je zato što svakom od nas treba pravna sigurnost, da znamo šta možemo, šta ne možemo, da znamo da će policija reagovati ako neko ugrozi našu fizičku bezbednost, i zbog toga rečenica — da je ugrožen ’običan građanin‘ — mora da stoji u Izveštaju“, dodao je Janković.
Prema njegovim rečima, potrebno je samo da svako u državi radi svoj posao kako bi stvari bile bolje, dodajući da ima onih koji ga rade, te da veruje da će Izveštaj za 2015. godinu u kojem se konstatuje da očekivanja nisu ispunjena do kraja biti poslednji u nizu.
Govoreći o položaju nezavisnih kontrolnih organa u državnom uređenju sa aspekta normativnog i praktičnog, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da se „uvek naježi kada čuje da Srbija ima dobre zakone koji se ne primenjuju“.
Kako je rekao, postoji raskorak između normativnog i stvarnog, ali je napomenuo da postoje neke stvari koje su se promenile na bolje, kao što su uslovi za rad.
„Međutim, ono što je konstantan problem je pitanje samog odnosa drugih delova sistema vlasti prema tim institucijama“, rekao je Šabić i dodao da su sa druge strane građani shvatili značaj tih institucija.
On je poručio predstavnicima vlasti da kontrolne institucije nisu nikakvi neprijatelji, niti protivnici, već korektivni saveznici koji vlast treba da učine kvalitetnijom.
Zbog dosadašnjeg nerazumevanja, kako je dodao, nisu postignuti odgovarajući rezultati.
„Otvoriti poglavlje 23, a imati takav odnos prema institucijama koje štite prava građana je jako opasno. Ne vidim onda perspektivu u tom procesu, a doživljavam ga kao koristan“, naveo je Šabić.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković potvrdila je da je najviše pritužbi bilo na ugrožavanje socijalnih i ekonomskih prava, dok je predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kao probleme u sudstvu navela neefikasnost i nejednakost u praksi.
„Građani smatraju da je sudstvo najkorumpiranije, a potom i zdravstvo“, rekla je Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Ona je dodala da je u 2015. godini stiglo 750 pritužbi građana koji su imali sumnju da je došlo do korupcije u različitim oblastima.
Babićeva je navela da se 11 odsto pritužbi odnosilo na pravosuđe, a jedna petina na postupak izvršenja.
„Zaštnik je sa pravom u 2015. godini ukazivao na štetnost tabloidizacije medija“, rekao je na debati predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.
On je „sa žaljenjem konstatovao da Zaštitnik nije naišao na podršku onih koji treba da brinu o društvu, već je protiv njega vođena kampanja, a u njoj su učestvovali i predstavnici državnih organa“.
Kada je reč o setu medijskih zakona od kojih se mnogo očekivalo, Obradović je potvrdio zaključak Zaštitnika da oni nisu ojačali slobodu medija i pravo građana na pravovremeno informisanje.
„Očekivanje da će povlačenje države iz medija bitno uticati na zaštitu javnog interesa u velikoj meri je obesmišljena primenom zakona u praksi. Ako je suditi po novim vlasnicima medija i njihovim programskim sadržajima, Srbija je umesto državnih dobila stranačke medije“, rekao je Obradović.