U 86. minutu fudbalske utakmice između Češke i Hrvatske na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, s dela tribine na kojem su bili bili navijači Hrvatske zapaljene su baklje i dimne bombe, a deo pirotehničkih sredstava ubačen je i na teren. Neki smatraju — s ciljem da se prekine utakmica, jer je Češka Hrvatsku stizala. Na kraju ju je i stigla, i izjednačila broj golova.
Ma gde Hrvati, nikako
„Prema neslužbenim informacijama koje smo dobili sinoć kasno, deo huligana koji su izazvali petominutni prekid utakmice Hrvatska — Češka u Sent Etjenu nisu hrvatski državljani, već državljani Srbije i BiH“, ubrzo je „obavestila“ svoje čitaoce „Slobodna Dalmacija“.
„Na stadionu u Sent Etjenu nalazilo se oko 50 huligana koji su tamo došli s jednim jedinim razlogom — prekinuti utakmicu između Hrvatske i Češke. Kako doznajemo, bila su razrađena tri scenarija za prekid utakmice. Prvi je bio ubacivanje baklji na teren, drugi plan je bio da se uz pomoć papira ili drugih rekvizita na tribini napravi veliko slovo U, a treći scenarij podrazumijevao je ulazak dijela grupe na teren“, piše „Jutarnji list“. Dodaje se i da je pet osoba sa područja Splita (pripadnici navijačke grupe Torcida), jedna osoba s područja Slavonije (pripadnik osiječke Kohorte) i još po dve osobe s područja Istre i Zagreba.
Ovaj incident poznavaoci prilika u hrvatskom fudbalu vezuju za problem koji traje već dugo, a prvenstveno postoji između navijača Hajduka iz Splita, popularne „Torcide“, i vrha Hrvatskog nogometnog saveza.
„Strukturne promene u Savezu i odlazak čelnih ljudi jedino su moguće rešenje koje hrvatskom fudbalu može pružiti šansu za miran suživot navijača i HNS-a. Sve ostalo vodi prema daljem haosu“, kažu „torcidaši“, između ostalog, u saopštenju u kojem negoduju što ih optužuju za haos na tribinama u Francuskoj.
Torcida u svom saopštenju još i pita: „Da li su baklje i topovski udari pravi način borbe protiv ovakvog HNS-a i njegovih vodećih ljudi? Možda i nisu. Međutim, očigledno je da su neki navijači izgubili veru da se legalnim načinima borbe može bilo što promeniti u ovom društvu.“
Razigrava li Hrvatska fudbal, ili ustaštvo
Pred početak Evropskog prvenstva hrvatski fudbalski savez je kažnjen zbog ustaških pokliča sa tribina, a, podsetimo, bilo je i crtanja kukastog krsta na „Poljudu“, formiranja telima slova „U“… Čak je i igrač Josip Šimunić skandirao „Za dom spremni“.
Međutim, šta nam optužbe na račun Srba i prebacivanje odgovornosti na Srbe govore?
Književnik Igor Mandić je prošle godine u intervjuu za „Jutarnji list“ rekao da je srbofobija jedna od najznačajnijih odlika hrvatske kulture danas, i istakao da je „toliko izražena da prelazi u teški kompleks“.
„’Zauzeto, Hrvat‘ (koje je godinu dana bilo naziv njegove kolumne u ’Novostima‘, samostalnom srpskom tjedniku u Hrvatskoj) ostalo je, ne samo u materijalnom smislu, nego je i moralno i politički ostalo“, podvukao je tada ovaj intelektualac.
Da je Mandić u pravu, potvrdio je i slučaj iz avgusta prošle godine, kad je prenos finala svetskog prvenstva u vaterpolu između reprezentacija Srbije i Hrvatske prekinut jer su u poslednjoj četvrtini hrvatski vaterpolisti totalno „potopljeni“. I onda? Daljeg prenosa nije bilo.
Nedavno je i hrvatska predsednica Grabar Kitarović pisala generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, navodno zabrinuta presudom Vojislavu Šešelju, a u suštini zabrinuta za imidž svoje države — kojem su doprineli kako ona, tako i partija koja ju je kandidovala za mesto na kojem je sad.
Retorika koja se u hrvatskom političkom javnom mnjenju mogla čuti za vreme predsedničkih, pa potom parlamentarnih izbora, pa oko proslave „Oluje“ i „Bljeska“, pa je nastavljena posle formiranja nove hrvatske vlade, često ukazuje na to da je najmlađa članica Evropske unije za četvrt veka prešla put „od Tuđmana do Tuđmana“, kao i da je mnogima u Hrvatskoj „Oluja“ i dalje mentalno gorivo.
Na manjkavosti tamošnjeg društva danas možda najbolje ukazuje Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj. On za Sputnjik kaže da poslednje pisanje hrvatskih medija nije dominantna poruka, ali da je sigurno nepotrebna i loša. Pupovac ide i korak dalje — ukazuje na odsustvo kulture da se najpre krene od sebe i pita se — jesam li ja možda nešto pogrešio što su stvari tako krenule, gde je moja odgovornost zbog nečega što mi se događa?
Tu kulturu, naglašava Pupovac, moramo razvijati svi u regionu, umesto kulture uzajamnog optuživanja i kulture prebacivanja odgovornosti na druge.
„Kao građanin Hrvatske“, dodaje Pupovac, „moram posebno istaći da to predstavlja ozbiljan problem u našoj političkoj i društvenoj javnoj kulturi, to izbegavanje da se susretnemo sami sa sobom. Izbegavanje da se suočimo da smo odgovorni za nešto — bilo za ono što sami činimo, bilo za ono što neko drugi čini nama. To treba da se menja u Hrvatskoj — a onda isto tako, nadam se da će se to menjati i u drugim delovima regije. A ta medijska kampanja kod nas, po kojoj će uvek neko drugi biti kriv — bio to sudija, sused ili komšija, ili neko treći sa strane — to je nešto o čemu odgovoran narod, odgovorna država, odgovorna vlada vode posebno računa, jer se na taj način razvija neophodna, slobodarska, samosvesna pozicija svojih građana i svoje države“, kategoričan je Pupovac.
Možda je stvarno problem u nedostatku ogledala? Zrcalo rešava sve.
