Komemoracija povodom Mandine smrti u Narodnom pozorištu
Sahrani su prisustvovali porodica, prijatelji i kolege, brojni studenati FDU, građani koji su se u suzama oprostili od glumca koji je u sredu, 15. juna iznenada preminuo na sceni.
„Smrt je htela Mandu tamo gde je bio neodoljiv“, rekla je pisac i dramaturg Ivana Dimić.
Opraštajući se od prijatelja i kolega, ona je kazala da „popularan može biti svako, slava je prolazna, ali da je teško biti dobar čovek.“
„Manda je imao samo 55, a potrošio je 110 godina, odlazeći svojim bližnjima — porodici, publici, pozorištu“, reči su Dimićeve.
Glumac je sahranjen pored groba nedavno preminulog glumca Velimira Bate Živojinovića.
Pored rake, poslednji pozdrav Mandiću uputio je Slobodan Boda Ninković, najstariji s klase na FDU u kojoj je Mandić učio glumu.
Opraštaj od Mande: „Mirno more, kapetane“
Višeminutnim aplauzom, uz pesmu „Negde iza duge“, sa suzama u očima, članovi porodice, prijatelji i kolege oprostili su se danas u prepunom Narodnom pozorištu od glumca i direktora Pozorišta „Boško Buha“ Milorada Mandića Mande.
Komemoracija, održana na Velikoj sceni nacionalnog teatra, počela je pesmom „S one strane duge“ koja je najavljivala Mandinu istoimenu emisiju uz koju su odrasla mnoga deca, prvi put upoznavši čoveka koji je veći deo svoje karijere posvetio upravo njima.
O Mandiću su govorili umetnički direktor Pozorišta „Boško Buha“ Milan Karadžić, nekadašnja operativna direktorka tog pozorišta Donka Špiček, gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, glumci Goran Jevtić, Radoš Bajić, Anica Dobra, Nikola Đuričko, Andrija Milošević, ali i Mandine najmlađe kolege — „deca iz Nedođije“ koja su se vrlo emotivno oprostila od svog „kapetana“, rasplakavši sve u sali Narodnog pozorišta.
Svi su se prisetili Mandićevih velikih napora i još većeg entuzijazma i posvećenosti, njegove želje i misije da obnovi Pozorište „Boško Buha“, brinući uvek više o drugima nego o sebi, a ponajviše o najmlađima, negujući buduće ljubitelje pozorišta.
„Milorad Mandić pripada vrhu našeg glumišta. Kažem ’pripada‘, jer nikada kao reditelj i drug za ono što je Manda uradio u pozorištu, filmu i na televiziji, neću upotrebiti prošlo vreme. Znam da će trajati među nama zauvek. Sve svoje uloge na ovom svetu Manda igra za nas, za publiku i decu koja su uz njega postajala prava pozorišna publika, za one koji znaju šta je veliki glumac i još veći čovek“, rekao je Karadžić.
Manda, prema njegovim rečima, pripada eliti srpskog glumišta, a ponajviše Pozorištu „Boško Buha“ i od početka svoje karijere vrlo svesno i namerno, uprkos svemu ostajao je veran, uporan i fanatično posvećen svojoj kući na Trgu republike, ispred koje se danas nalazi Knjiga žalosti, cveće i vide-bim na kome se emituju inserti iz predstava, filmova i serija u kojima je igrao.
„Živeo je živote svih nas, a zapostavljajući svoj, radio je van stereotipa i klišea i svaku ulogu je odigrao briljantno“, naglasio je Karadžić i oprostio se od Mandića rečima: „Mirno more, moj kapetane“.
Vukosavljević je rekao da je Mandić kao „jedan od 30 lidera beogradskog kulturnog života“, na čelu „Buhe“, obavljao težak posao i pokazao kako jedan istančan duh, duboko prožet umetničkim i glumačkim senzibilitetom, može biti agilan, posvećen, preduzimljiv i efikasan, stavljajući javni interes ispred ličnog.
„Njegovu želju i viziju uzećemo kao amanet i kada, verovatno tokom sledeće godine, obnovljeno dečje pozorište ’Boško Buha‘ bude zasijalo novim sjajem, znaćemo da je u svakom njegovom molekulu i atomu deo Mandine duše i da će zauvek to pozorište imati brižnog i posvećenog upravnika koji nad njim bdije sa te trajnije i važnije strane duge“, rekao je Vukosavljević.
Špičekova je naglasila da ceo Beograd mora da obeća da će Pozorište „Boško Buha“ biti završeno, a deci poručila da se ponose svojim Mandom.
Glumac pozorišta „Boško Buha“ Goran Jevtić rekao je da je bila privilegija, čast i sreća raditi i živeti sa Mandićem, ali i teško, jer „kad on ide brzim korakom, mi trčimo i ponovo ne možemo da ga stignemo“.
„Neverovatnom energijom i snagom i ljubavlju od nas je napravio čvrstu i veliku porodicu. Hvala ti što si dozvolio da budemo tvoji prijatelji i porodica. Bio si naš Petar Pan, najveći dečak od svih nas. Putuj, kapetane, čuvaćemo sve što si nam ostavio u amanet“, poručio je Jevtić.
Bajić je ispričao da mu se Mandić dan pre iznenadne smrti jadao da ne zna kako da otplati stambeni kredit, da radovi u „Buhi“ suviše sporo odmiču i da ne zna gde da pronađe novac za pozorište i ogorčeno naglasio da treba da se zapitamo zbog čega prerano odlaze naši najbolji glumci i pogledamo kakav je odnos države prema njima.
Anica Dobra se prisetila svog druženja sa Mandićem, sa tim „čovekom meka srca, koji je uvek više brinuo o drugima nego o sebi“. Đuričku će, kako je kazao, Manda biti putokaz i svetionik u nastojanju da postane bolji i duhovitiji čovek i glumac, a Andrija Milošević se oprostio od svog prijatelja i kolege pesmom „Oj, kapetane“ Volta Vitmana.
Na komemoraciji pročitani su telegrami saučešća tenisera Novaka Đokovića, porodice pokojnog Velimira Bate Živojinovića i Ateljea 212.
