Samo pogled na naslovnu stranu knjige istoričara Jovana Pejina o kardinalu Alojziju Stepincu dovoljno govori šta autor misli o liku i delu ovog kontroverznog hrvatskog katoličkog poglavara. Knjiga nosi naslov „Stepinac — balkanski Tomas de Torkvemada“. Za neupućene, Tomas de Torkvemada bio je osnivač katoličke inkvizicije u Španiji.
„Radi se o opskurnoj ličnosti, koja je ogrezla u zločinu genocida“, kaže Pejin opisujući Stepinca.
Prema Pejinovim rečima, Stepinac nema nikakvih zasluga da bi bio proglašen za sveca, zato što je blagosiljao zločince, dočekao je Pavelića i bio primljen kod njega dva dana nakon ulaska ustaša u Zagreb i pozdravio je usvajanje rasnih zakona.
„Stepinac se tako pojavljuje kao zločinac, a i kao lažov. Dostavio je papi pismo u kojem kaže da je 240.000 Srba dobrovoljno prešlo u katoličanstvo. To nije tačno, postoji brojna arhivska građa koja pokazuje kakvo je to nasilje bilo. Dovoljno je da vam navedem komentar jednog katoličkog pastora koji se obratio grupi Srba: ’Jasenovac blizu, nebo visoko, a vi birajte gde hoćete‘. Stepinac spada u najokrutnije zločince 20. veka. njegova uloga nije ništa manja od Ajhmanove“, objašnjava Pejin.
Osim literature, Pejin je za pisanje knjige koristio i arhivsku građu koja se čuva u Arhivu SPC i dokumenta srpskog Komesarijata za izbeglice iz vremena Drugog svetskog rata. Ovi dokumenti, prema Pejinovim rečima, govore mnogo o sistemu koji je Stepinac izgradio u hrvatskoj katoličkoj crkvi.
„Izgradio je sistem zločina, blagosiljao je zločine i dozvolio sveštenstvu i redovništvu, kao i članovima katoličkih omladinskih udruženja da uzmu učešće u zločinu. Uopšte nije zaustavljao zločine“, kaže Pejin.
On dodaje da Stepinac nikada nije promenio svoj stav prema NDH.
„Čak je pokušao da stupi u kontakt sa zapadnim saveznicima kako bi priznali NDH i produžili njen život“, dodaje Pejin.
Za Pejina izložba koju je o Stepincu u Evropskom parlamentu organizovala hrvatska evroparlamentarka Marijana Petir ima jasan cilj — izgradnju mita o ocu — osnivaču hrvatske države.
„Pošto Hrvati nemaju osnivača države, kao što imaju Česi ili Mađari, radi se o pokušaju da se Stepinac proglasi osnivačem hrvatske države“, dodaje on.
Na taj način, dodaje, ukoliko bi Stepinac bio proglašen svetim, Hrvati bi za osnivača države imali sveca, po ugledu na druge evropske narode.
„Taj ’osnivač države‘ radi u vreme najžešćeg genocida nad Srbima, najvećeg genocida koji je izveden u evropskim zemljama u poslednjih 300-400 godina“, zaključuje Pejin.
