Eksperti kažu da je ocena ruskog uticaja na globalne procese „potcenjena“, ali to ne čudi ako se ima u vidu da zapadna propaganda mašinerija poslednjih godina udara po Rusiji iz sve snage, satanizujući je u očima svetske javnosti kao nikad pre.
Rejting listu najuticajnijih zemalja po „mekoj moći“ napravila je britanska pi-ar agencija „Portland“, koja tradicionalno sprovodi istraživanje na ovu temu. Rusija se našla na 27. mestu, odmah iza Mađarske, a „za korak“ ispred Kine.
Na prvom mestu ove liste su Sjedinjene Države, koje su potisnule Veliku Britaniju na drugo mesto, a na trećem je Nemačka. Četvrto i peto mesto zauzimaju Kanada i Francuska. Za njima slede Australija, Japan, Švajcarska, Švedska, Holandija…
Britanska agencija definiše „meku silu“ kao sposobnost postizanja ciljeva u spoljnoj politici uz pomoć „pozitivnog privlačenja i ubeđivanja“. Kako navode autori liste, „meka moć“ za razliku od „tvrde“, koja koristi silu, pretnje i sankcije, pokušava da stekne uticaj uz uspostavljanje veza i međunarodnih pravila i oslanja se na resurse koji zemlju čine privlačnom i atraktivnom u svetu.
Autori izveštaja ističu da „za zapadne posmatrače pozicija Rusije verovatno predstavlja pravo iznenađenje“, posebno ako se uzme u obzir rat sankcijama između Rusije i EU u kontekstu ukrajinske krize i prisajedinjenja Krima.
Oni navode da je od sredine dvehiljaditih godina ogroman napor uložen na poboljšanje slike o Rusiji u svetu, a da su značajnu ulogu u tome odigrale i „velike rezerve ’meke sile‘ u sferi kulture“ kojima Rusija raspolaže.
„Rusija je dom Ermitaža, Boljšog teatra sa njegovim baletom, Čehova, Dostojevskog, Maljeviča, Čajkovskog i Bulgakova“, kaže se u izveštaju.
Osim toga, ruski državni mediji su, kako se dodaje, uspeli da zadobiju milione gledalaca u zemlji i svetu. Autori ističu da državni kanal „Raša tudej“ emituje svoj program na više svetskih jezika i u više zemalja, što ga čini jedinim od najvećih i najgledanijih emitera u svetu.
Osim toga, agencija priznaje i neospornu ulogu Rusije u borbi protiv međunarodnog terorizma (DAEŠ-a) u Siriji, što je takođe „imalo pozitivan efekat“ o imidžu države u svetu.
Rusija je, prema mišljenju britanskih eksperata, najbolji rezultat pokazala u diplomatiji i borbi protiv globalnih izazova a, kako se dodaje, preuzela je i vođstvo sa drugim velikim silama u uspostavljanju dijaloga u rešavanju pitanja globalne bezbednosti.
Britanska agencija konstatuje da „Rusija ostaje ekonomska sila“ iako je ona „trenutno umanjena“.
Kao slabosti ruskog društva autori izveštaja navode korupciju, doping afere i „diskriminatorske zakone“ protiv seksualnih i rasnih manjina.
Konačan indeks „Portland“ formira na osnovu objektivnih (70 odsto) i subjektivnih (30 odsto) pokazatelja. Među objektivne spadaju kultura, tehnologija, državna uprava, biznis-klima, obrazovanje i učešće države u rešavanju globalnih problema. Subjektivni pokazatelji su dobijeni iz anketa javnog mnjenja povodom različitih aspekata, od kulture i nacionalne kuhinje zemlje do njenog gostoprimstva i druželjubivosti.
„Britanska pi-ar agencija ’Portland‘ prvi put je stavila Rusiju na listu 30 najuticajnijih zemalja po ’mekoj moći‘. U izvesnoj meri to se može smatrati neočekivanim, jer naši strani i domaći kritičari poslednjih godina kao ’Oče naš‘ ponavljaju da Rusija ’zvecka oružjem‘ dok razvijene zemlje i one koje pretenduju da to budu pojačavaju svoju privlačnost kao ’zemlje mira‘“, smatra predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.
Kosačov ističe da se Rusija sada nalazi pod snažnim udarom zapadne propagande, najsnažnijim u postsovjetskoj istoriji. Međutim, to prema njegovom mišljenju ima i pozitivnu stranu.
„Naša dejstva u vezi sa Ukrajinom i Krimom, čak i u tendencioznim i otvoreno iskrivljenim izveštajima u stranim medijima (aneksija, agresija, hibridni rat itd) protiv volje propagandista često su dobijale pozitivnu konotaciju: Rusija svoje ne odbacuje, ona ih podržava, čak i uprkos pritiscima i direktnim sankcijama najmoćnijih zemalja sveta“, kazao je Kosačov.
Prema njegovim rečima, akcije u Siriji uverile su da je Rusija moćan globalni igrač, bez kojeg se ne mogu rešiti najoštriji svetski problemi.
Kosačov navodi da „tvrda moć“ ima značajan „meki“ efekat: odlučnost, umeće, pravičnost i efikasnost u primeni vojne sile izaziva poštovanje i uvažavanje.
On podseća da su mnoge vlasti razvijenih zemalja, poput Nemačke, pretrpele masu kritika o stanju njihovih Oružanih sila, posle uspeha ruske intervencije u Siriji.
„Osim toga, to je jasan signal saveznicima, potencijalnim i realnim, da Rusija može da zaštiti sve one kojima je pomoć potrebna“, dodao je Kosačov.
Zbog svega toga, smatra ruski političar, 27. mesto u britanskom rejtingu govori o tome da je Rusija „potcenjena“.
„Rusija je sada u centru svetske pažnje, a pokušaji da se učini negativnim junakom ne uspevaju“, dodao je Kosačov.
Prvi zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič smatra da bi Rusija zahvaljujući svojim mogućnostima — kako političkim, tako i ekonomskim — mogla da se nađe na znatno višoj poziciji.
Klincevič ističe da je uloga Rusije u svetu značajno ozbiljnija nego što je to predstavljeno u britanskoj rejting listi i da Ruska Federacija, zajedno sa SAD i Kinom, ulazi u trojku zemalja koje formiraju celokupnu međunarodnu političku scenu u svetu.
Šef komiteta ruske Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov nije iznenađen što se Rusija našla u prvih 30 najuticajnijih zemalja po kriterijumu „meke moći“, ali smatra da bi trebala da bude u prvih 10.
„Iskreno verujem da mi ulazimo ne u prvih 30, već u prvih 10 zemalja sveta“, rekao je Puškov.
On je istakao da je Rusija među zemljama koje su uvek bile veoma privlačne i atraktivne zbog svoje kulture, zbog toga što je ruski jezik jedan od najrasprostranjenijih, i zbog toga što RF u poslednjih nekoliko godina nudi neke alternativne ideje i alternativne modele za svetski poredak. Prema njegovim rečima, to se ogleda u Ujedinjenim nacijama, Savetu za ljudska prava u UN i drugim organizacijama.
„Savršeno je jasno da se svet umorio od američke dominacije. Postoje samo dve zemlje koje se dosledno suprotstavljaju tom svetskom poretku, a to su Rusija i Kina. Takvim svetskim poretkom nezadovoljno je dve trećine država. Osim zapadne alijanse, koja broji 35 zemalja, plus 20-30 zemalja koje ih podržavaju, svi ostali — najmanje 60 odsto njih — nezadovoljni su američkom dominacijom. I zato Rusija privlači pažnju tih zemalja“, dodao je Puškov.
Puškov je ocenio da je na Zapadu liberalna revolucija, posebno kada je reč o moralu, otišla prilično daleko, a da u Evropi Rusiju smatraju nosiocem tradicionalnih, porodičnih vrednosti.
„I to je faktor meke moći“, dodao je.
Puškov je takođe skrenuo pažnju i na pojavu međunarodnih organizacija, koje su alternativa onima koje su napravile SAD.
„Postoje ŠOS, BRIKS i niz drugih organizacija u kojima je Rusija prilično aktivna“, dodao je on.
Puškov je istakao da Rusija ima značajan uticaj u svetu i da upravo zbog toga nisu uspeli da je izoluju, iako je Obamina administracija bila veoma ozbiljno rešena da to učini.
„Ali, faktori ’meke sile‘ su odigrali veoma veliku ulogu protiv te politike izolacije koju je inicirao Obama, a na kraju su i SAD priznale da je ta politika propala“, rekao je Puškov.
Ruski politikolozi se u potpunosti slažu sa svojim zvaničnicima, dodajući da je Rusija jedna od malobrojnih zemalja koja je privlačna i zbog svoje samostalnosti, nezavisnosti i suvereniteta.
