„Treba navesti da je u našem regionu (Skandinavija i Baltik) prebacivanje krivice na Kremlj uobičajena pojava“, piše Čevlemark u tekstu za „Aftonbladet“.
Prema mišljenju Čevlemarka, takozvana ruska propaganda sada služi kao objašnjenje za mnoge događaje u Evropi. Ipak, značaj „informacionih kampanja Kremlja“ je, prema njegovom mišljenju, preuveličan.
Analitičar naglašava da su „pravu manipulaciju javnim mnjenjem posredstvom vodećih medija“ u Švedskoj počeli još pre deset godina kada je jedan švedski list, prema njegovom mišljenju, vodio najveću dezinformacionu kampanju po nalogu strane države u istoriji savremene štampe.
Tada su stanovništvo Švedske pokušavali da ubede da Irak ima nuklearno oružje. Čevlemark smatra da su švedski mediji širili otvorenu laž da bi formirali javno mnjenje protiv režima Sadama Huseina. Inicijator te kampanje, nastavlja autor, bio je Vašington.
„Kampanja ’Dagens nihetera‘ 2002. i 2003. godine prema svim kriterijumima potpada pod odrednicu o propagandi koju daje ’Stratkom‘, specijalni časopis Centra za strateške komunikacije NATO-a u Rigi“, konstatuje autor.
’Stratkom‘ je propagandni rat koji navodno vodi Rusija odredio ovako: „On podrazumeva obmanjivanje, neodogovornost, čistu laž i stvaranje alternativne stvarnosti“.
Čevlemark piše da savremene informacione kampanje Rusije nazivaju „hibridnim ratom“, iako taj termin tome nimalo ne odgovara.
„Najdublju analitičku istragu u vezi sa tom temom nedavno je sproveo Helsinški univerzitet uz učešće niza priznatih eksperata. Zaključak koji je izveden posle prve faze rada je sledeći: pojam ’hibridni rat‘ nije primenjiv kao analitičko sredstvo za procenu vojnog potencijala i inostranih ciljeva Rusije. U skladu sa tim, taj pojam ne treba da se koristi u procesu usvajanja strateških odluka i planiranja odbrane“, piše on.
Autor priznaje da sam na internetu gleda materijale televizijskog kanala RT, koji je, prema mišljenju zapadnih medija, postao „glavno oružje Kremlja“ u informacionom ratu.
Čevlemark piše da gleda RT zbog toga što kanal govori o onome o čemu iz raznih razloga ćute Bi-Bi-Si i Si-En-En.
Autor zaključuje da postoji mnoštvo načina da se dobiju informacije koje predstavljaju alternativu ruskoj tački gledišta. Zbog toga je optuživanje Rusije za propagandu neosnovano.
