U poslednje vreme ruski novinari postigli su impresivne rezultate, formirajući određeno poverenje u informacije koje dolaze iz Rusije. Istraživanja američkog Pu Instituta pokazala su da se Evropljani sa velikom skepsom odnose prema sopstvenim medijima. Istovremeno sa tim ljudi su postali prijemčiviji vestima koje „proslavljaju Rusiju“.
„Celokupnost ta dva činioca daje određenu težinu ruskoj retorici. Tome treba dodati i to da ona ima „antisistemski“ karakter usmeren protiv globalizacije i liberalizma, što joj omogućava da dobije određenu podršku“, naglašava Uig u svom članku.
Pritom, ruska „propaganda“ radi po istoj metodologiji koju su SAD koristile još 1950-ih godina i koju su zvali „javna diplomatija“. Istovremeno sa tim Moskva aktivno primenjuje i inovacione prilaze, koristeći za promociju svojih stavova društvene mreže, navodi autor članka.
Zapadne zemlje ne napuštaju pokušaje da se suprotstave rastućem uticaju Rusije u informativnoj sferi, iako ne deluju suviše uspešno. Evropska komisija formirala je radnu grupu koja bi trebalo da pruži otpor proruskoj i antizapadnoj retorici na internetu, ali u ovom trenutku u njenom sastavu je samo osam ljudi, što izaziva sumnju u njenu efikasnost, naglašava Uig.
„Treba napomenuti da, iako institucije tipa Evropske komisije treba da budu neutralne, svojstveni su im ideološki stavovi, a takođe i mišljenje da čovek koji ne podržava proevropske, provladine i liberalne stavove obavezno postaje žrtva propagande. Malo je verovatno da će uspeti da postignu rezultate takvim stavom“, zaključuje Uig.
