Venecuelanska opozicija je na pola puta do referenduma o ostavci predsednika te zemlje Nikolasa Madura. Nakon što je Biračka komisija proglasila važećim 1,3 miliona potpisa za održavanje referenduma, pred Madurovim protivnicima je druga faza, za koju im je potrebno svega 200.000 potpisa.
Ova zemlja je u krizi zbog deficita robe i velike inflacije, jer je pad cena nafte uslovio pad državnih prihoda. U krizi su i institucije zbog sukoba izvršne i zakonodavne vlasti, nakon početka rada parlamenta pod kontrolom opozicije.
Zašto Venecuela, zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu, nije na nivou jedne Saudijske Arabije?
Dušan Vasić, bivši ambasador SR Jugoslavije u Meksiku i profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo, za Sputnjik kaže da geografski i geopolitički položaj te zemlje u velikoj meri utiče i na njenu sudbinu.
Prema njegovim rečima, Venecuela je bila interesna sfera i levičarski i desničarski orijentisanih grupa. Iako bivši predsednik Šimon Peres u svom prvom mandatu nije dozvoljavao upliv stranog kapitala i privatizaciju glavnih sektora industrije, u drugom mandatu promenio je politiku i otvorio Venecuelu za uticaj stranog, prevashodno američkog kapitala.
Međutim, kaže Vasić, kada je na vlast došao Ugo Čavez, populistički lider, on je počeo da sprovodi politiku denacionalizacije i povratka najvrednijih grana privrede u ruke domaćeg stanovništva.
„To je izazvalo ogromno nezadovoljstvo, a promene u ekonomskoj politici i orijentacija na sopstvene snage, kao i poništavanje nekih privatizacija, dovele su do političkih konfrontacija sa interesima velikih sila, pre svega Amerike i Velike Britanije, koje su bile najprisutnije u oblasti prerade nafte“, objašnjava Vasić.
On dodaje da je upravo zato Čavez stalno bio meta pokušaja svrgavanja sa vlasti, a odnosi SAD i Venecuele su neko vreme bili gotovo na nuli. Godine 2013. nasledio ga je Nikolas Maduro, koji je nastavio da vodi spoljnu politiku nezavisnu od američkog uticaja.
Vasić objašnjava i da je Venecuela izuzetno uticajna u Latinskoj Americi i da je kroz čitavu svoju istoriju pomagala države u tom delu sveta koje bi se našle u ekonomskim i političkim teškoćama. Besplatno je izvozila naftu Kubi kada se ta zemlja našla pod američkim sankcijama, a pomagala je i Nikaragvi i Argentini.
„Takva pozicija ove države čini je rizičnom za onog ko želi da preuzme ključnu ulogu u Latinskoj Americi i zavlada tim područjem. Pored toga, Venecuela je spremna da pruži otpor i da povede latinoameričke narode da se suprotstave stranim uticajima“, navodi Vasić.
Kako kaže, i u ekonomiji se dešavalo mnogo toga što nije išlo naruku ovoj državi. Iako Venecuela ima najveće rezerve nafte u svetu, ona ipak nije u poziciji da diktira pravila u OPEK-u.
Takođe, želje Venecuele, Alžira i Indonezije, koji se zalažu za umerenu proizvodnju nafte i njenu prodaju po višoj ceni, kose se sa interesima Saudijske Arabije koja je za veću proizvodnju i ponudu nafte, koja nosi i nižu cenu.
„Interesi Saudijske Arabije i Amerike se poklapaju jer SAD žele da oslabe uticaj država koje im, po njihovom mišljenju, nisu naklonjene, kao što su Rusija, Venecuela, Indonezija i Alžir“, navodi Vasić.
I smenjena predsednica Brazila Dilma Rusef i venecuelanski lider Maduro tvrde da su njihovi protivnici na platnom spisku SAD, te da njihov odlazak sa vlasti nije volja naroda već najmoćnijih država sveta.
Vasić kaže da je jasno da je u Brazilu i Venecueli na delu sličan scenario.
„Ipak, Venecuela je zemlja sa dugom demokratskom tradicijom, u kojoj je, bez obzira na različite interese, uvek bila poštovana volja naroda, pa se nadam da će tako biti i ovog puta, kada je reč o eventualnom odlasku sa vlasti predsednika Madura“, zaključuje Vasić za Sputnjik.
