Da je referendum prošao, svaki punoletni građanin Švajcarske i stranci koji u toj zemlji imaju prebivalište duže od pet godina imali bi bezuslovni mesečni prihod od 2.500 švajcarskih franaka.
Švajcarci su, međutim, odlučili drugačije — nema besplatnog ručka, rekli bi liberali. Inicijatorima ideje o Univerzalnom osnovnom prihodu (UOP) nije ni bila namera da ubede Švajcarce da svoj teško zarađeni novac dele sa lenjim sugrađanima, namera im nije bila ni da pobede na referendumu. Osnovna ideja bila je pokrenuti debatu o ovom pitanju.
O tome govori i Zoran Stojiljković, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Ljudi postaju svesniji činjenice koliko je teško obezbediti penziju kroz radni staž i koliko ima neplaćenih zanimanja, poput domaćica, rada u poljoprivredi ili niskih poljoprivrednih i samozapošljavajućih penzija koje, prema njegovim rečima, opravdavaju kampanju o UOP.
„Ne radi se o stimulisanju nerada, niti to može da bude slučaj, jer su bazični dohoci niži nego što su prosečni dohoci u odgovarajućim zemljama i utvrđuju se na osnovu onoga što je nekakav raspoloživ dohodak. Prosto treba startovati sa tom idejom i dalje je obrazlagati“, kaže Stojiljković.
Kada se uvidi da sve više ima nestandardnih poslova i da su ljudi prinuđeni da poslodavcima budu na raspolaganju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, pokazaće se da UOP štiti dostojanstvo ljudi, a ne nešto što je raskošna nagrada za neradnike, ubeđen je Stojiljković.
Pokretanjem inicijative za referendum o UOP, pokrenuta je široka rasprava o ovom pitanju, ne samo u Švajcarskoj, već širom sveta. Nobelovac i profesor ekonomije na Univerzitetu Prinston Angus Diton i suosnivač „Fejsbuka“ Kris Hjuz našli su se među podržavaocima UOP.
Centralno pitanje, kako su ga inicijatori referenduma postavili, tiče se opstanka srednje klase, čiji su prihodi svuda u svetu ugroženi. Kako razlika u prihodima postaje sve ekstremnija, sve manje ljudi poseduje kupovnu moć potrebnu da se brojne kompanije i održe na površini.
UOP bi omogućio, smatraju Diton i Hjuz, ali i mnogi drugi koji podržavaju uvođenje UOP, da se tako bori protiv siromaštva i osigurava jaka srednja klasa koja na taj način dobija podsticaj za potrošnju.
Automatizacija je jedan od uzroka gubitka posla na Zapadu. Zato su podržavaoci UOP organizovali „demonstracije robota“ — defilovali su ulicama Ciriha obučeni u kartonske robote želeći da podsete da sve veće korišćenje tehnologije u industriji, maloprodaji i finansijama čini ljude suvišnim i zamenjuje ih mašinama kojima nisu potrebni prihodi da bi preživeli.
„Roboti kažu: ne želimo da vam otmemo poslove i da vas nateramo da patite. Želimo da vas oslobodimo, zato želimo UOP za ljude“, rekao je jedan od učesnika defilea.
Transfer od industrijskog ka postindustrijskom društvu usluga oslobađa viškove rada, kaže profesor Stojiljković. Ideja je bila da se to iskoristi za smanjivanje radnog vremena, bogatiji socijalni život, aktivizam i kulturnu i političku participaciju. Međutim, odgovor poslodavaca bio je smanjenje nadnica i fleksibilizacija radnih odnosa.
„To jeste neka vrsta izazova, ali on je mogao da iskoristi na onaj način koji je bio dominantan u državama i društvima blagostanja pre 30-40 godina“, kaže Stojiljković.
Ideja o UOP nije nova i nije proizvod 21. veka. O njoj još govori Tomas Mor u svom delu „Utopija“ iz 1516. Danas je levica reafirmiše. Dominantan obrazac racionalizacije i štednje nije omogućio Evropi da izađe iz krize, kaže Stojiljković. Logika „štedi i racionalizuj“ teško može dovesti do rasta, objašnjava on, a UOP može biti primer za održivu potrošnju koja ne ide protiv investiranja i koja može da obezbedi balansirani razvoj.
UOP, prema njegovim rečima predstavlja set ideja koji treba da izbegne klimu u kojoj svi imaju plazma-televizore, ali su jednako neuticajni, kao i plebs u Rimskom carstvu.
